Србија је друга земља после Русије која је добила национални домен на ћирилици. До сада је регистровано скоро 9.000 .срб домена, али се не користе колико би требало. Највећи светски претраживач „Гугл” препознаје ћирилицу као српско писмо. Проблем је у људима, а не у технологији. Код нас су ћирилични домен углавном регистровале фирме. У Русији која је за нас референтна, ћирилицу користи више од 60 одсто физичких лица, а код нас само 25 одсто. Али Руси су врло хомогени и ћирилица им је битна.
Када говоримо о употреби ћирилице на друштвеним мрежама, у писању мејлова и неких докумената, али и коришћењу ћирилице кроз дописивање са неким, ситуација је пола-пола, поручује Лука Трајковић, ИТ стручњак.
– Што се тиче употребе ћирилице, то зависи од лица које се налази иза неког профила. Нека лица користе ћирилицу, нека користе латиницу па то на неки начин зависи од саме особе. Институције морају да користе ћирилицу, ја када пишем мејлове користим ћирилицу као и у неким документима које пишем, док неке приватне фирме користе и друго писмо, рекао је Трајковић.
Тенденција да је латиница све више у употреби, ипак, није новијег датума. Латинице је код нас било и пре стварања прве Југославије (1918), а она је, стицајем околности, била фаворизована и између два рата. После Другог светског рата латиница је додатно оснажена, али ми се никада нисмо јасно трудили да чувамо ћирилицу, равноправност је била само у Србији и донекле у БиХ, Хрватска деценијама није познавала ћирилицу. Тако да је садашње стање резултат века и деценија које су иза нас.
Видљивост ћирилице на интернету
Ћирилица је још мање видљива на интернету. У Србији постоји око 99.000 рс. домена, док сајтова са ћириличним доменом срб. има свега 2.000, показују подаци из јануара 2018. године.
Ретко ко се одлучи да уврсте ћирилицу на сајт, а камоли да им ћирилица буде примарна, због тога што им је циљ да и посетиоци из региона могу да прегледају садржај. Али није само мало тржиште једини разлог због којег се људи одлучују углавном за сајтове на латиници. Одржавање сајтова који користе два писма често захтевају ангажовање више људи што самим тим повећава трошкове.
Употреба ћирилице код електронске поште је проблем који увек није решен. ИТ стручњаци поручују да још увек не постоји јасан одговор на питање да ли компјутери подједнако разумеју латиницу и ћирилицу. Проблем представљају и англицизми које нисмо превели на српски, или које нисмо пребацили у ћирилицу.
Опет се враћамо на оно да имамо избор при коришћењу писма у свом комуницирању и писању. Професорка доктора Сунчица Денић сматра да је тај избор донекле и слобода.
– Сама терминологија избора или симболика избора, односно структура те речи подразумева слободу, знање, али и јасно опредељење и појединца, али и друштва. Подразумева слободу и знање да се о нечему искаже нешто или уради нешто. И чини се да ми нисмо баш увек зрели да тај избор вежемо за слободу и за ћирилицу и за неку врсту наслеђа. То није само нешто што смо наследили, већ је то и једна врста обнове односно продужења нечега. Избор је за оне који умеју да се одреде, рекла је проф. др Сунчица Денић.
Саговорници поручују да је коришћење ћирилице у интернет свету избор појединца. И док неки користе ћирилицу јер сматрају да је то најлепше писмо, други мисле да им је коришћење латинице на рачунару и телефону једноставније и брже. Али они поручују да воле ћирилицу и да њоме пишу на папиру, али им је латиница ипак лакша када је у питању куцање на тастатури.
Коришћење ћирилице на интернету, рачунарима, паметним телефонима и друштвеним мрежама је могуће. Изговор за њено некоришћење је то да је лакше на латиници. Са друге стране, свест о ћирилици се развија од малена, преко школства, медија, државе. Учитељи, наставници, професори, медијски радници, писци, новинари имају задатак да коришћење нашег писма усаде деци и створе им навику о коришћењу ћирилице. А до тада, смишљаћемо изговоре где ће неки имати мање, а неки више смисла.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
