Ментално здравље се односи на укупну емоционалну, психолошку и друштвену добробит особе.

Ментално здравље утиче на то како људи мисле, осећају и делују. Добро ментално здравље помаже људима да доносе здраве изборе, остваре личне циљеве, развијају здраве односе и суочавају се са стресом.

Лоше ментално здравље није исто што и душевна болест.

Менталне болести укључују много различитих стања, на пример, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), биполарни поремећај и шизофренију.

Особа може имати лоше ментално здравље и нема дијагнозу душевне болести.

Велике врућине или хладноће и температурне осцилације могу да буду узрок анксиозности, рекла је за РТВ др Нела Станојев специјалиста психијатрије врањске болнице.

С обзиром на то да смо ми континенталци и навикли смо на одређену температуру, нагли пораст или пад температуре доводи људе у ситуацију да не могу да се адекватно односе са одређеним ситуацијама и то може да изазове одређене реакције како тренутне тако и одложене у смислу недовољне адаптације на новонастале ситуације, наглашава др Станојев.

Следећи фактори могу повећати ризик од проблема са менталним здрављем:

-Веће животне промене као што је смрт вољене особе или губитак посла;

-Негативна животна искуства, као што су злостављање или траума;

-Биолошки фактори који утичу на гене или хемију мозга;

-Породична историја проблема менталног здравља.

Промене у начину на који се особа осећа или делује може бити знак упозорења на проблем менталног здравља.

Потенцијални знаци проблема менталног здравља су:

-Губитак интереса за активности које су обично угодне;

-Доживљавање упорне туге или осећања празнине;

-Осећај тескобе или стреса;

-Имају самоубилачке мисли.

Ако имате било који од ових знакова менталног здравља, важно је да добијете помоћ.

Прва и основна ствар је да ми дефинишемо проблем, каже др Станојев. Ми лекари веома често имамо другачију клиничку слику, или клиничку слику која у првом тренутку не одаје да се ради о менталном проблему, јер могу да се јаве и соматске тегобе које подразумевају један од механизама за појаву анксиозности.

Пацијенти се жале на неке болове у стомаку, болу у грудима, стезању у грлу и све су то симптоми који указују да постоји неки проблем.

Оног тренутка када се дефинише проблем који постоји код пацијента, ми смо као лекари направили велики корак, закључује докторка Станојев.

Уколико имамо неки ментални проблем пракса је показала да нам може постати боље и да можемо вратити свој животни потенцијал. Лечење и опоравак су понекад процеси који се реализују током дужег временског периода и то често значи да је потребно изградити мрежу подршке која ће допринети бржем оздрављењу. Први корак је тражење помоћи.

Начини одржавања доброг менталног здравља укључују:

-Тражење стручне помоцћи ако вам је потребна и кад вам је потребна

-Повезивање и дружење са другима

-Задржавање и практиковање позитивних мисли

-Физичка активност

-Помагање другима

-Довољно сна

-Учење и развијање вештина за суочавање са стресним ситуацијама.

Механизам тражења помоћи може бити вишеструк један од њих је медикаментозан. У ситуацијама када је екстремно висока анксиозност код одређених особа немате много могућности за прављење плана, већ морате да реагујете у моменту и тада углавном имамо медикаментозну терапију која у моменту доводи до стабилизације.

Након тога када се степен анксиозности доведе у нормалу онда се прелази на други третман. Уколико је неко препознао проблем онда се прелази на психотарапеутски третман, наглашава др Станојев.

Уколико је неко препознао проблем и што је најважније жели да га реши,онда је на добром путу да уз помоћ медикамената и психотерапијских третмана реши свој здравствени пробле,  закључује др Нела Станојев спец. психијатрије.