Страх и анксиозност представљају саставни део живота и иако су то непријатне емоције, оне су често и корисне и омогућавају нам бржу процену ситуације или опасности у којој се налазимо и припремају нас за брзу реакцију. Међутим када особа осећа анксиозност учестало и интензивно и то јој ремети квалитет живота то онда предстсвља ментални проблем и треба да се лечи.
Шта је анксиозност?
Анксиозност се најчешће дефинише као недефинисани страх или стрепња. Међутим, за разлику од страха који се углавном односи на очигледну претњу, анксиозност се односи на антиципацију претње, односно „осећај да ће се нешто лоше десити“. Зато се она често назива и слободно лебдећи страх. Када је анксиозност ирационална или патолошка, односно када се јави анксиозни поремећај, тада не постоји рационалан извор страха или извор постоји, али је анксиозна реакција интензивнија и учесталија у односну на оно што је уобичајено.
Анксиозни поремећај доводи до тога да особа почиње да избегава одређена места, ситуације или ентитете (особе, животиње, предмете) или да у њиховом присуству осећа екстреман ниво непријатности или узнемирености. Због тога, овај поремећај ремети особу да нормално функционише и може значајно угрозити квалитет живота.
Анксиозност је најчешћи ментални поремећај и може погодити особу било ког узрасног доба, а процењује се да 30% особа пати од анксиозног поремећаја у неком тренутку живота. Овај поремећај се чешће јавља код жена.
Фактори ризика за појаву анксиозности
-Траума. Деца и одрасли који су доживели неку трауму (злостављање, насиље, саобраћајна несрећа, смрт блиске особе итд) или су присуствовали трауматском догађају, у већем су ризику да развију анксиозни поремећај у неком тренутку живота.
-Стрес изазван болешћу. Особе које су тешко болесне могу развити анксиозност као резултат бриге о могућим компликацијама и исходу лечења.
-Личност особе. Одређени типови и црте личности, које се разликују од особе до особе, као што су рецимо неуротицизам и осетљивост повезане су са већом склоношћу анксиозним реакцијама.
-Други ментални поремећаји. Анксиозност се често јавља у склопу других менталних поремећаја, као што је рецимо дептресија.
-Анксиозност у породици. Особе које имају чланове породице или родбине који пате од анксиозног поремећаја и сами чешће развију овај поремећај.
-Дрога и алкохол. Злоупотреба дроге и алкохола може изазвати или погоршати анксиозност, а анксиозност је и чест пратилац апстиненцијалне кризе.
Актуелна истраживања се баве и утврђивањем везе између анксиозности и одређених делова мозга чији поремећен рад може бити узрок овог поремећаја код неких особа.
Нагле климатске промене, температурне осцилације могу бити један, али не и главни разлог за појаву анксиозности код људи, рекла је за РТВ др Нела Станојев спец. психијатрије у врањској Болници.
Овакве промене могу да изазову како тренутне тако и одложене у виду неспособности адаптације на новонасталу ситуацију, с обзиром да анксиозност по дефиницији представља неспособност адаптације на новонастале тренутке у животу, тако да можемо и ово сматрати као један од окидача за појаву анксиозности, наглашава др Станојев.
Анксиозност као синдром треба разликовати од ситуација када осећамо реални страх, то значи да је анксиозност присутна у свакодневном животу код људи са којом они не могу да се носе, наглашава докторка.
Страх је једна емоција која је позитивна, и врло битна и потребна и представља заштитни механизам и активира организам да се избори са ситуацијама у којима је живот одређене особе угрожен или је потенцијално угрожен, и особа може да се носи са таквом ситуацијом.
Са друге стране анксиозност представља исцрпљивање где особа стално има доживљај да је због нечега угрожена, и из овога закључујемо да не постоје старосне границе, значи анксиозност могу да осећају и мала деца као што је осећају и људи у познијим годинама живота али ако се ништа не предузима поводом овог проблема, анксиозност може бити присутна у сваком животном добу.
Механизми решавања анксиозности су различити, први је медикаментозни јер у ситуацијама када је екстремно висока анксиозност нема се времена за прављење анамнезе и зато су лекови прва линија одбране. Зато је важно донети одлуку и бити храбар, суочити се са проблемима и потражити стручну помоћ и говорити о свему са лекаром уз подршку породице, закључује докторка Нела Станојев спец. психијатрије.
Анксиозност је најчешћи ментални поремећај и може погодити особу било ког узрасног доба, а процењује се да 30% особа пати од анксиозног поремећаја у неком тренутку живота. Овај поремећај се чешће јавља код жена.
