Uzo fizičko ,verbalno  em gođakoro nasilje nasilje sostar adava mislinipe ked vakeripe lafi nasilje ,ked iklile o tehnološka em digitalna čačiba iklilo em pojam kolese vakeripe „digitalno naselje“.O digitalno nasilje predstavini sa o obliča ked vakeripe taro nasilje em ked ando internet manuš manuše vređini numa ko po but šajipa adava vakeripe kaj digitalni baro nasilje.Uzo adava termin em but vakeripe taro aver ikeribe ko adava lafi sose o termin esavko em nane averđane olese vakeribe.Digitalno nasilje sar termini jek nevo pojam kolestar vakeripe em prestavini nevi generacija ando internet em ano amalikane mreže numa đaj te vakeripe sar termini ko avdisutno vakti. Ked vakera taro digitalno nasilje vakera taro nasilje ando internet kova ko avdisutno dive po but meklja te ovel maškaro manuša taro aplikacije đi ko aplikacije sa po but ovela digitalno nasilje em adava ko igrice so isi ko internet arakipe. Karakteristično aso adava nasilje ando internet so adava ikeripe po but numa so inje angleser em adava irinipe em isile aso cilj te daraj ,lađari,avere manuše .Manuš kova trpini digitalno nasilje adatar našti te nađel ,em ked bešela andre pe khereste.

O nasilje ando internet šaj te legari đi ko razlićita dikiba em na injam andi godi kobor adava šaj te ovel bišukaripe em kaj injam ando digitalno nasilje.Sa o poruke ando internet isilen baro značenje taro manuš ko manuš adalese valjani te ova gođavar so hramona kase savi poruka bičala.O poruke vređinena omalovažinena adalese adava šaj manuše te mudarel andi amalikani mreža em ando SMS i poruka šaj te kerel digitalno nasilje .Uzo poruke o audio em o video vikipe šaj te anel đi ko digitalno nasilje.

Čijba slika ,čijba video dikljaripe ando amalikane mreže numa ko aver sajtija bizo tumaro dejba šajipe adava jek dikibe bašo o digitalno nasilje.O nasilje ando internet ko realno oflajn dizanipe em temutnipe šaj te kerelpe em adava kerelape em ačovela ando realno vakti but sigate numa em adava ačola ko internet palo čijba pana but vakti em adava šaj sare te diken em tekoristinipe sar dokazi.Kes avela ši ko internet nasilje adava avela ko dikibe đi ko but manuša kola adava dikena em o đande em o biđande manuša.

Te isi dajek dive ked ando internet alo tumenge taro dajek profili kova si dičola ovamno dajek slika koja si ovavni adava šaj te đanelpe em te ovel sar jek karakteristika kaj injan uznemirime em ovavno si adava profili.Esavki em sar adaja situacija ked manuš koristini tuđani slika ,anav tuđano so šaj te pena kaj čoriba o identiteti.Jek taro pravila ando internet em ando amalikane mreže te na mote te lozinke nikase aso amala em aso biđande manuša.Te lozinke valjani te đanen to dad em ti daj em adalese so on tuke najšukar amala ando internet em avri oleste.

Ando jek taro oblikija baši o digitalno nasilje em o vakeribe kova igari ando versko,rasno em nacionalno isibnaso dejbe baši o manuša.Sa okova so šaj te uznemirinitu ando internet adava jed dikibe sar internet digitalno nasilje em adava te đane.Karakteristično ked vakera taro digitalno nasilje ando internet em ando amalikane mreže so širinipe but sigate em kerela baro bišukaripe sar jek lančanoreakcija em kim objava arakupe elementi tari mržnja em vakeripe baši mržnja em ko tikno vakti o komentarija si but bare so vazdena adaja mržnja ko jek po baro nivo.  

Asajbe avere manuše ando amalikane mreže ando sobe aso četovanje ulo sa po but so na legari ko šukaripe numa ačaj jek digitalno internet nasilje.

Isi akana jek nevo fenomeni,asko digitalno nasilje soj adava but diklo ando mreže em adava taro dive ko dive po but anela šajipe em amende.Primarno prevencija e čhavoren te sikava soj adava šukaripe te aljon adava soj tolerancija em averen te na den ando asaba em te na vređinen,adalese so amala adalese te oven amalenca em te na hejtujnen jej jeken!

*

О облицима интернет насиља и ко све може упасти у клопку 

Поред физичког, вербалног и психичког насиља на које се углавном мисли када се помене реч насиље, са појавом дигиталнх технологија и све већег уплива у људску свакодневицу, појавио се и појам “дигиталног насиља”. Дигитално насиље представља сваки облик насиља који настаје употребом дигиталних технологија. Поред термина дигитално насиље, често се може чути и термин сајбербулинг и електронско насиље. Дигитално насиље је појам новије генерације и настао је у блиској прошлости оног тренутка када  је распрострањеност интернета и друштвених мрежа постала све већа. Иако се дигитално насиље везује углавном за друштвене мреже, оно се може одвијати и на апликацијама за дописивање и током играња игрица. Карактеристично за насиље путем интернета је то да оно дуго траје и да се понавља и да за циљ има да уплаши, омаловажи и осрамоти другу особу. Особа која трпи дигитално насиље од њега не може да побегне, чак и када се налази унутар свог дома. 

Насиље на интернету може да се испољава на различите начине и често нисмо ни свесни да смо жртве дигиталног насиља. Свака порука која има увредљив, узнемиријућ или претећи садржај, без обзира да ли је у питању порука на некој друштвеној мрежи или СМС порука представља дигитално насиље. Поред порука,  сваки аудио или видео позив може бити облик дигиталног насиља. 

Постављање слика или видео-снимака на друштвене мреже или на неке друге сајтове без вашег одобрења један је од облика дигиталног насиља. Насиље на интернету и оно у реалном офлајн свету може се дешавати упоредо, с тим што све оно што се објави на интернету остаје забележено и касније се може користити као доказ. Када се насиље догоди на интернету, оно доспева до великог броја људи, што познатих што непознатих. 

Уколико сте некад добили поруку са неког профила који изгледа као лажни и нема ниједну фотографију, то се може окарактерисати као узнемиравање са лажних профила. Иста је ситуација и уколико неко користи туђе име и презиме и фотографију за свој профил што спада под крађу идентитета. Једно од правила на друштвеним мрежама јесте да не одајете своје лозинке друговима или непознатим људима. Ваше лозинке треба да знају родитељи јер су вам они најбољи пријатељи на интернету и ван њега. 

У облике дигиталног насиља спада и сваки вид говора мржње на верској, националној, материјалној основи. Све оно што вас може узнемирити у реалном свету, може да се деси и на интернету. Карактеристично за ширење говора мржње на друштвеним мрежама је то да оно изазива ланчану реакцију па се на објави која у себи садржи елементе говора мржње у кратком временском року појави велики број коментара који ту мржњу подстичу. 

Исмевање у онлајн причаоницама, собама за четовање и слање вируса или опасних линкова такође спада у дигитално насиље. 

Иако нови феномен, дигитално насиље је широко распрострањено и оно се упркос сталној причи дешава око нас. Примарна превенција је та да децу учимо разумевању, толеранцији и да друге не треба исмевати и вређати, јер другари служе да се друже, а не да хејтују једни друге!