У  Кући краља Петра Првог у Београду , у среду 25. марта, окупили су се еминентни стручњаци, музичари и љубитељи врањске музичке традиције, како би промовисали ново издање „Народна музика Врања”. Ова монографија, која представља драгоцену ризницу архивских снимака са теренских истраживања, обогаћена је компакт-диском који нуди јединствен увид у аутентични звук врањског мелоса. Разговор о овом значајном делу био је део манифестације „Дани Врања у Београду”, која има за циљ да приближи културно наслеђе Врања широј публици.

Учесници разговора, академик др Јелена Јовановић, др Данка Лајић Михајловић, Данијела Филиповић, Бранимир Стошић Каце и др Марија Думнић Вилотијевић, под вођством проф. др Драгана Микића, председника Завичајног удружења „Жуто цвеће” у Београду, поделили су своја знања и искуства о врањској музици. Проф. др Микић је, отварајући скуп, истакао дубоку емотивну везу Врањанаца са музиком, наглашавајући да је „песма и игра уткана у биће сваког Врањанца, пратећи га од рођења до старости”.

-Песма и игра су оно што нас Врањанце оцртава за цео живот. Ми се с музиком рађамо, с песмом почињемо свадбе и славе, песма нас прати у свим значајним догађајима током живота, на крштењима, на забавама и приредбама. С њом се, како је писао Скерлић, точи младост и своди животни рачун. Звук бубња дигне нас на ноге, јецаји трубе и нежни звуци кларинета нас разгале, а од звекета даира нам душа затрепери. И увек нас надахњује и омађија својим ритмом та топла, сетна и осећајна мекамска мелодија врањских песама. Она сећа на старе дане, на старо Врање, на севдах и карасевдах и Миткетово “Моја је песма голема“, рекао је проф. др Микић.

Академик др Јелена Јовановић, директор Музиколошког института САНУ, говорила је о значају Петра Коњовића и његове опере „Коштана”, која је инспирисана врањским мелосом.

– Кад се говори о делатности Музиколошког института, незаобилазно је поменути Петра Коњовића, као оснивача и као значајног српског музичког ствараоца који се, између осталог, окренуо врањској музичкој традицији као непресушној инспирацији за своја дела. Тако да је његова музичка драма „Коштана” у великој мери заснована на врањским музичким мотивима – истакла је академик др Јовановић и додала да је била упозната са врањском традицијом на тај начин што је учествовала у припреми аудио-издања „Хоћу да ви поем врањанско” у издању Удружења грађана „Вед”. Тада је, захваљујући пријатељима из Врања имала прилику да у амбијенту Врања слуша о носиоцима певачке традиције, видела је места у Врању која се помињу у песмама и указано јој је на породице чији се чланови помињу у песмама. Из Врања је понела лепе утиске.

Бранимир Стошић Каце, чувар изворних врањских песама, поделио је своја сећања на музичко наслеђе своје породице и истакао песму „Петлови појев” као круну те традиције.

У свом излагању Бранимир је поменуо свог оца Јована, од кога је много тога научио, али и породице у Врању у којима су се сви бавили певањем, на пример, породицу Шпурко.

– Ја сам у својој кући упио дух старог Врања, јер су и стриц и нана, која је била стара Врањанка, стално причали о томе. Прво сам слушао те приче о старом Врању и о људима који су ту живели, па сам после почео да се бавим песмама. А песма се чула свакодневно. Отац је водио главну реч и певао. И мајка је певала, и стриц и нана и деда – каже  Бранимир и истиче да је посебно био везан за песму Петлови појев, коју је његов отац „донео на свет у оваквом облику” и коју кад чујете, као да сте чули све врањске песме.

Бранимир је на том скупу и отпевао најпре ту песму, а после и још неколико других.

Др Данка Лајић Михајловић, рецензент издања, говорила је о трајној вредности едиције и значају компакт-диска као медија за чување драгоцених снимака. Данијела Филиповић, етнолог-антрополог, подсетила је на упис врањске градске песме у национални регистар нематеријалног културног наслеђа 2012. године, што сведочи о њеном изузетном културном значају.

Након тога је говорила рецензент издања Народна музика Врања др Данка Лајић Михајловић, научни сарадник у Музиколошком институту САНУ. Она је истакла како је едиција осмишљењена са намером да траје. А да би трајала, определили су се још код првог издања за то да компакт-диск буде медиј чувања јер је најпријемчивији за слушаоце, за националони аудиторијум. Циљ је био да садржај буде широко доступан и међународној јавности, тако да су издања комплетно двојезична (српски, енглески). Она је нагласила да је веома важно да је то издање о коме је било реч на скупу, мало по димензијама, али изузетно значајно, јер није само издање звучне грађе, већ и монографска публикација која у себи садржи значајну студију аутора др Маријe Думнић Вилотијевић, која је ту грађу проучавала и која је велики зналац српске градске музике.

На крају је др Данка Лајић Михајловић нагласила да зна колико је музика важна Врањанцима. У то се уверила као члан жирија на сабору трубача у Гучи, где су наступали сјајни оркестри из Врања. Такође, истакла је значај Врањских вечери.

– Честитам Удружењу на организацији Врањских вечери, јер нису нека врста комерцијално-културних догађаја, него заиста културни догађаји који је  посвећен очувању идентитета Врањанаца. Посебно честитам др Микићу, који је прави домаћин на тој вечери, јер када ви поведете коло, то је директан допринос очувању нематеријалног културног наслеђа. Допринос на делу.

У разговору о издању „Народна музика Врања” учествовала је и Данијела Филиповић, етнолог-антрополог из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју.  . Потсетила је присутне да је врањска градска песма уписана у национални Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије 2012, када је тај регистар и основан. Сама чињеница да је врањска градска песма уписана у првој групи у тај регистар значи, како је рекла, да је она препозната као важан део тог наслеђа. Истакла је да би на очувању тог наслеђа у будућности требало да се ради системски и организовано.

На крају се обратила ауторка и уредница издања Народна музика Врања др Марија Думнић Вилотијевић. Она је захвалила Завичајном удружењу Врањанаца у Београду за исказано интересовање за то издање и Кући краља Петра Првог, за коју је и емотивно везана јер је ту 2015. била промоција њене прве књиге. Наравно, захвалила је и  колегиницама које су учествовале у том разговору. 

Марија Думнић Вилотијевић је истакла да мотивација за њен рад лежи у њеном вишегодишњем бављену градском народном музиком. Њено истраживање садржи део архивских снимака у Институту, а то је преко десет сати музичког материјала, који је сниман на терену почетком седамдесетих година. Потом је навела циљеве свог рада. Међу њима су да то буде репрезентативно издање међународног карактера српске традиционалне народне музике у репертоарском, извођачком, звучном и визуелном смислу, потом да буде студија о народној музици Врања на српском и на енглеском језику, затим да подиже свест о наматеријалном културном наслеђу Србије, али и да упозна ширу јавности са традиционалном музиком.

Истакла је и више интерпретатора који су на том диску. Међу њима је Љубинка Булатовић Буба, једна од њених омиљених певачица, а чија је унука била те вечери у Кући краља Петра. Нагласила је да јој је у раду много помогао интерпретатор врањских песама Бранимир Стошић Каце, не само за теренско истраживање, већ и за контактирање потомака до којих је успео да дође.

Завршавајући тај скуп др Микић се осврнуо на циљеве рада Удружења који се односе на промоцију, подстицање и организацију различитих активности повезаних са Врањем и врањским крајем а,  како је рекао:

– Београдским Врањанцима је најважнија промоција врањске музике, песме и игре, кроз песму и игру на надалеко чувеним Врањским вечерима. Тако је било од формирања Удружења, тако је и данас. Чланови Удружења кроз игру и песму, чувају успомену на Врање и брину да ту традицију наставе наша деца и унуци. Издање Народна музика Врања у оквиру едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ ће нам у томе много помоћи – закључио је др Драган Микић и позвао присутне на Врањско вече у суботу 29. марта.