Одрастање представља специфичан период живота током когa дете пролази кроз многе фазе психолошког формирања и често се дешава да своје емоције не уме да прикаже на прави начин. Потискивање емоција доводи до осећаја незадовољства које се испољава у многим животним ситуацијама, нарочито када говоримо о деци и тинејџерима.

Вршњачко насиље је феномен који не обухвата само физичко насиље, већ обухвата широк спектар понашања попут психичког, вербалног, културног или социјалног насиља.

– Вршњачко насиље је сваки облик понашања који има за циљ да се нанесе штета другоме и који се понавља у одређеном временском интервалу – истакла је педагошкиња.

Деца током одрастања траже узоре у људима из своје околине и често се поистовећују са њима, прихватају њихове моделе понашања као своје личне и њихове ставове сматрају исправнима. У пракси се ове особе називају лидерима мишљења.

– Не постоји устаљена форма који тип ученика или деце врши насиље, али најчешће су то деца која су сама била изложена вршњачком насиљу или од стране породице или од стране вршњака или просто деца која потичу из такве породице да је само насилно решавање конфликта један модел понашања који су они усвојили од својих родитеља и просто је за њих нормално да на најмањи конфликт реагују агресивно и да врше насиље – додала је.

Стручни кадар Економско-трговинске школе током школске године активно ради на образовању својих ученика о самом вршњачком насиљу, последицама, али и ради на превенцији и сузбијању развоја даљих проблема између вршњака. Едукација и превенција деце и тинејџера кључ су у решавању вршњачког насиља.

– Само превенцијом можемо решити вршњачко насиље. Једино ако стално говоримо о томе, ако радимо на превенцији током целе године, али не само ми у школи, него и родитељи и ви, медији наравно, требало би да се сви заједно ујединимо и да радимо на превенцији, једино тако можемо искоренити насиље да заправо сву нашу децу, како ми у школи, тако и код куће учимо емпатији, толеранцији и констуктивној комуникацији – наглашава педагошкиња Тасић.

Вршњачко, али и сваки други вид насиља може престати само уколико гласно говоримо о томе. Наставници, психолози и родитељи разговором са својом децом и њиховом едукацијом могу смањити, али и спречити деловање вршњачког насиља.