Двадесет и шест година касније, сећања на 78 дана и ноћи страха и неизвесности и даље су свежа. Звуци сирена, експлозије и нада да ће све ускоро проћи, урезали су се у колективно сећање грађана Србије. У понедељак, 24. марта, обележавамо годишњицу почетка НАТО агресије, која је под именом “Милосрдни анђео“ започела 1999. године и оставила дубоке трагове у историји наше земље.“
Бомбардовању Србије претходило је много догађаја. У периоду након Другог Светског рата демографска слика АП Косово и Метохија почела је да се мења у корист албанског становништва, каже историчар Никола Стошић.
Ситуација је кулминирала деведестих година распадом тадашње Југославије и одцепљења других република. Упркос бројним преговорима, који су трајали до дана почетка бомбардовања, до агресије је дошло.
– Нарочито је био познат преговор у Рамбујеу. То је једно место поред Париза где се налази средњевековни дворац и по коме и ти преговори носе назив. Тамо је Србији постављен ултиматум, а амерички секретари из неког каснијег периода су ту конференцију и ултиматум упоређивали са ултиматумом који је Аустроугарска послала Србији непосредно пре избијања Првог светског рата, каже Стошић.
Српско руководство је одбило тај ултиматум јер се косио са суверенитетом Србије, а да ли је било других понуда остало је непознато. Током 78 дана и ноћи непрестаног бомбардовања међу народом који је време проводио у склоништима и подрумима без струје, владао је страх.
Тачан број жртава се не зна, а по извештајима српских комисија креће се од 1200 до 4 хиљаде.
– Представници Нато пакта су одлучили да ван Савета безбедности Уједињених нација изврше напад на једну суверену земљу што се и збило 24. марта 1999. године у вечерњим сатима негде око 19 сати и 45 минута пали су први пројектили на Приштину, а прва жртва је био војник из Прокупља, додаје Стошић.
Након тога уследило је бомбардовање читавог Косова и Метохије, али и остале територије тадашње СР Југославије. Испрва су гађани војни објекти, али временом мете су постале и цивилни објекти па су гађани мостови, школе, манастири, али и рафинерије на северу земље које су изазвале еколошку катастрофу.
Кумановски споразум који је потписан 9. јуна неколико минута пре поноћи на војном аеродрому у Куманову означио је крај агресије. Дан касније усвојена је и резолуција 1244 Савета безбедности која је и даље на снази.
Обележавање 26. годишњице НАТО агресије подсећа нас на трагичне догађаје који су обележили крај 20. века на овим просторима. Сећање на невине жртве, уништене животе и разорену земљу, остаје дубоко урезано у колективно памћење. Ова годишњица није само повод за сећање, већ и за размишљање о последицама рата и важности мира.
