Arakibe šajipe po araklo dikibe ando internet

O amala kedime đivdipasoro dikibe em barjaripe e manušesoro.Avibasno avibe o internet em o amalipaskere mreže em so po but koristibe ,o amalipe gelo ko amalikane mreže ,em adaleja aso oviba amalipe akana šaj duj puti te kliknone.O internet mač taro duj posajba.Šaj te koristinipe aso sikljojbeem zabava.O belaji avela keda o onternet ovela opasno aso čhavoro em aso bare manuša.

O čhavore ando dolipe ani tehnologija siklile ked diklje crtana filmija ani televizija.Pala adaleste o dikiba crtani ovela ko tableti em ko telefoni .adalese so adava sar po praktično ked o kherutne e čhavorencar ikljona avrijal.O čhavoro ked đala ki sikavni .olese lelape telefoni aso sikljojbe em e čhavoreja te oven ko vakeribe ked nane khere.Adaleja o avdisutne čhavore barjovena telefoneja soj olenge omiljeno kelamni kelimbase.

O čhavore šaj te koristinen o internet,numa olenge angleder o koristiba internet valjani te vakeribe em te sikljion so šaj em so na tromena ando internet,sova ka avelpe đi ko aver šajipe kova anela poverenje adale čhavoreja ,sar bi o čhavoro vakeri aso kherutne te diklja diso so nanenšukar ando internet.Disave kherutne na dena aso ćhavore te koristinen internet adaleja na kerena nisavo arakibe bašo čhavore,numa ovela kontra efekat.Diken te na keren zabrana ,sikaven e čhavoren sar pravilno te koristinen o internet.Šunen disave šukar savetija ki adaja tema kola ka dentumen šajipe.

O čhavoro ked lela te ovel ko internet denle vakti kobor šaj adava te koristini ko kompjuteri,telefoni em ko tablet.Diken te šaj tumaro čhavoro po slobodno vakti te na ovel sa ko telefoni em angleder o sojba te na dikel but ko ekrani adalese so na ka sovel šukar.Diken tumare čhaven so dikena ko internet save sadržaja rodena em oven ko dikibe dive palo dive so rodena ko internet.O logaritmija funkcionišinena ađaar jekvar te rode so mangeja ko internet adava pamtinipe em adava pale ikljola okolese ko rodela diso ko internet ikljola jekutno sadržaj.Vakeribe aso čhavore te na len amalipa bipenđarutne manušencar jek taro šukariba.Adava ked avela o čhavore valjani te motoven.Uzo sa adava aso čhavore valjani te delpe ki godi te prijavinen ako disavo bipenđarutno manuš mangela olenca te arakipe ked rodela te kedenpe katane.Vakeren aso čhavore ko profil te nane sikavni kaj adava profili šaj ovavnoem kaj o anav ovavno,o nalog ovavno adalese manušeso.Vakeren e čhavorenca pumare lozinke nikase te na den,ni aso najšukar amala,ni bipenđarutne manušenge ,em okova so najvažno sikavenlen te na hejtujnen avere čhavoren,te oven amala! 

O hejtujba đala ko duj dromija .Em tumaro čhavoro šaj te ovel hejtujme,emole šaj te anavišinen,uznemirinen aver čhavore em bare manuša,numa nane šukar tumaro čhavo adava te kerel averenge ando internet.

O vakeribe hejter delape anav aso manuš kova vakeri negativno,uvredini,hramoni vakeriba siova avere manuše legari ko aver em o manuš ovela kurbani .Pumare kurbanen ko internet arakena o manuša loke am adava najbut o čhavore kolaj averčane avere čhavorendar.Ko po baro vakti ked meta taro adala manuša o čhavore osetinenape ugroženo em dolelalen dar.Niko na mangela te ovel adale manušendar ,te ovel uvredime ,te ovele dar em te daral.Adala kritike nene čačutne ,adava maltretiriba ki sikavni dika amen o bare em valjani te trđara.Ked avela đi o digitalno nasilje ko čhavoro amen na valjani te trajna ,prijavinipe aso kherutne ,sikljavneki sikavni,adalese keren zaštita ko tumare amalikane profilija em tumare podacija.

*

О предностима, последицама и начинима безбедног коришћења интернета 

Пријатељи су саставни део живота и одрастања сваког човека. Доласком интернета и друштвених мрежа и све већег коришћења истих, пријатељи су се преселили и на друштвене мреже, само што су за склапање пријатељства довољна два клика. Интернет је мач са две оштрице. Може се користити у едукативне и забавне сврхе. Проблем настаје онда када интерет постане опасност по дете или одраслу особу. 

Деца у додир са технологијом долазе још са гледањем цртаћа на телевизору. Касније се гледање цртаћа пребацује на таблет или телефон јер је то практичније када су родитељи ван куће са децом. Када дете крене у школу, оно добија и свој персонализовани телефон који му родитељи из забринутости купе како би могли да буду у сталном контакту са децом и самим тим данашња деца одрастају са телефоном, као са омиљеном играчком. 

Деца могу користити интернет, али је неопходно да се унапред она упуте у све оно што им се може десити на интернету, као и да се  створи однос поверења са дететом како би  оно родитељу рекло уколико му се нешто необично деси. Иако један део родитеља посеже за забраном, тиме се неће постићи заштита детета, већ ће се створити контра-ефекат. Уместо забрана, научите дете да правилно користи интернет. Ево неколико практичних савета који ће вам у томе помоћи. 

Када дете крене да користи интенет, ограничите време које ће провести уз компјутер, телефон или таблет. Потрудите се да ваше дете не проводи сво своје слободне време уз телефон као и да пред спавање не буде испред екрана јер садржаји које гледа могу да утичу на његов сан. Надгледајте своју децу док користе интернет и будите у току са тим шта дете претражује на интернету. Логаритми функционишу тако да је довољно да само једном претражите одређени појам и да вам то касније само “искаче” односно да вам се појављује као предложени садржај.  Упозорите децу да не прихватају захтеве за пријатељства од непознатих особа као и да не ступају у контакт са особама које не познају. Уколико им се то деси, охрабите своју децу да вам то одмах пријаве. Од велике је важности да упозорите своју децу да нипошто не заказују уживо састанке са особама које не познају. Упутите децу у то да уколико профил нема слику или је уписан под другим именом и презименом, то је углавном лажни налог.   Причајте са децом о томе да не треба да деле своје лозинке са другарима или са непознатима, али оно најважније научите децу да не хејтују другу децу, већ да буду другари! 

Хејтовање може да иде у оба правца. И ваше дете може бити изложено хејтовању, прозивању, узнемиравању од стране других људи, али исто тако може то исто да ради

 другим корисница интернета. 

Појам хејтер се односи на особу која употребом негативних и увредљивих коментара  икарактеристично је да се те особе не заустављају у својој намери. Обично за своје “жртве бирају” децу која су потпуно другачија од њих. Ако је дете дужи временски период на мети негативних коментара и критика, осећај беса и збуњености ће прерасти у преиспитивање на много вишем нивоу. Деца која трпе малтретирање довешће у питање своје понашање и самопоштовање.

Нико не жели да буде на мети прозивки, критика, малтретирања у школи или да трпи насиље на мрежи. У случају дигиталног насиља, деца могу да се заштите тако што ће пријавити родитељима, наставницима у школи, заштитити своје профиле на друштвеним мрежама и личне податке.