Врањски говор је уникатан и по томе је наш град препознатљив.
Често људи из других градова уживају да слушају наш брзи говор и одушевљавају се њиме. Док се неки одушевљавају, други га сматрају примитивним, припростим, неучтивим, а људе који га користе необразованим, неинтелигентним и непристојним. И међу самим врањанцима има подела. Неки су верни свом говору и причају онако како су причали наши стари, а неки сматрају да треба причати оних стандарним језиком, користити падеже и причати за нијансу спорије и разговетније.
Ива Лаковић, виши кустос етнолог у Народном музеју у Врању говорила је о потенцијалном нестајању нашег говора.
– Врањски говор је део српског језика и обележја врањског краја и дела Јужне Србије, припада типу призренско односно јужно-моравског дијалекта и у последње време налази се под снажним утицајем медија и утицајем стандардног српског језика што доста негативно утиче и долази до губљења врањског говора. Уколико се он не забележи може доћи до његовог скоријег нестајања , рекла је Ива Лаковић, виши кустос етнолог у Народном музеју у Врању.
Врањски говор је говор наших старих, становника који су живели на ободима града, али и оних који су живели у тадашњем граду који је био много мањих размера од оног сада. Самим тим, поставља се сасвим логично питање, како ће опстати наш говор ако га млади и нове генерације не буду очувале. Да би их очували, неопходно је да га познају и користе. У дигиталној ери када све већи број англизицама и скраћеница улази у наш говор, дијалектизми су све ређи.
Као неко ко ради са децом, професорка српског језика и књижевности и књижевница Бранка Марковић, поделила је своје искуство у раду са младима, томе колико они користе врањски говор и које су њене методе за очување нашег говора.
– Ја сам професор матерњег српског језика и мене радује, с једне стране и поносна сам што моји Врањанчики, моји ђаци Врањанци не користе дијалект на часовима. Они знају и одлично баратају српских књижевним језиком, али са друге стране све мање чујем употребу дијалектизама, али то је негде и нормално због великог утицаја средине, телевизије, начина живота и свега онога што се данас дешава. Ја им понекад дам задатак да пишу о неком догађају на нашем локалном врањском говору управо да би успорила то нестајање нашег говора. И они се потруде да напишу, али то наравно није онај говор старинаца. Убаце они по неку реч па онда на табли напишемо целу реченицу, онако како би она требало да изгледа на том старом врањском говору, поручује професорка Бранка Марковић.
Наш врањски говор део је и нашег идентитета и ми смо препознатљиви по њему. Са врло мало речи можемо рећи све што желимо. Уколико желимо да кажемо да пада киша, рећи ћемо кратко и јасно “врне”, а уколико је неко дете немирно па желите да га опоменете само му реците “ће изедеш ћутек”.
Како сачувати наш говор?
– Важно је сачувати дијалект у Србији и врањски говор и говор који се овде употревљава и који се раније много више употребљавао из простог разлога,а то је зато што га више нема. Он некако данас изумире јер све више продиру жаргонизми, продире та свакодневица нашег живота, другачији изрази. Данас се врањски говор може чути само код старинаца, а њих је веома мало. Тај језик се осипа, а он је свакако променљива категорија и он се мења из генерације у генерацију. Због тога га треба сачувати односно записати у писаним документима, видео записима, аудио записима, кроз стару градску песму која је најлепша овде у Врању, тако да би требало да се трудимо да га отмемо и отргнемо од заборава јер је јако леп, мелодичан и милозвучан, додаје професорка Марковић.
Као што чувамо историју, старе списе и документа, храну која је карактеристична за нас,тако се треба односити и према нашем говору. Говор Врања се доста изменио. На њега су утицали медији, телевизија, брз начин живота, али и све веће прихватање трендова у свакој сфери. Да би се он сачувао неопходно је борити рат на више фронтова. Усадити га младима и деци, причати им о важности нашег говора, али и учити их да се њиме поносе јер је уникатан и тиме што су се родили у Врању и околини стегли су право рођењем да познају овај говор и да се њиме служе. Неопходно је да врањски књижевници и писци посвете пажњу писању на локалном говору, а да се стручна лица потруде да се писани документи, аудио и видео записи сачувају на адекватан начин.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
