Комеморативним скупом крај Споменика погинулима у ратним сукобима од 1990. године и током НАТО агресије, обележена је 26. годишњица НАТО бомбардовања. Одржан је пригодан програм, у оквиру којег су бројне делегације положиле венце и цвеће, а присутнима се обратио градоначелник, др Слободан Миленковић.

Интонирањем државне химне и минутом ћутања крај Споменика погинулима у ратним сукобима од 1990. године отпочело је обележавање 26. годишњице од почетка НАТО агресије. За упокојење душа жртава ратних дејстава, помен је служио Високопреосвећени митрополит Пахомије са свештенством епархије врањске.

На данашњи дан, пре 26 година, тадашњу Савезну Републику Југославију напала је коалиција 19 земаља. Напад је почео у 19:45 са бродова у Јадрану и ваздухопловних база у Италији. Подршку су пружили и стратешки бомбардери који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД-а.

Најпре су гађане касарне и јединице противваздухопловне одбране војске Савезне Републике Југославије, да би касније за легитимне циљеве били проглашени цивилни објекти и инфраструктура. У околини Врања гађана су села Боровец, Братоселце, Букуревац, Рељан. Број страдалих био је 62, од којих 34 цивила, међу којима је било и деце.

– Овакви скупови прилика су да се још једном подсетимо тешког бремена неправде, коју као народ носимо на леђима вековима уназад. Историја нас учи да постоје народи који остају и опстају или нестају. Нама Србима, нема опстанка уколико се одрекнемо свога почетка. А они су управо уткани у косовском миту, у земљи која је наша и ничија.

Историјски и цивилизацијски. Јер шта је стабло без корена, кућа без темеља. Агресијом најмоћније коалиције на свету против мале али поносне државе, темељно су измењени постулати на којима је изграђен систем равнотеже снага. Рушећи основне елементе међународног права, светски играчи су на примеру Србије, хтели да покажу да је у дипломатији завладало право силе уместо силе права. Фалсификовањем чињеница, покушали су да обезбеде алиби за напад на суверену земљу и избришу хиљадугодишње постојање наше нације на Косову и Метохији, да избришу трагове српског националног идентитета.

Епилог ове политичке и војне бестидности је инсталација вештачке квазидржаве Косово,  једног од етнички најчистијег простора у Европи. Србија никад неће признати независност Косова и Метохије. Аманет “косовског мита”  почетак је и крај сваког разговора о ономе што нам други намећу. Србија се небројано пута налазила у ситуацијама када је потребна мудрост и стрпљење насупрот безакоњу и сили. Опстаћемо и остаћемо као народ на Косову и Метохији, јер другог пута немамо.

Драги пријатељи, овакви скупови добра су прилика да позовемо једни друге да праштамо. Чак и онима који су нас повредили, нанели неправду. Наша је величина у томе да као народ опростимо грехове њихове, не пожелевши зло. Али као што је неко већ једном рекао: “Опростите непријатељима, али им не заборављајте имена. Вечна слава и хвала погинулима у НАТО агресији – рекао је, између осталог, градоначелник.

Венце и цвеће крај Споменика погинулима у ратним сукобима од 1990. године положили су градоначелник Миленковић са сарадницима, представници Војске, начелник Пчињског управног округа, заменик председника Градске општине Врањска Бања, представници полиције, БИА-е, породице страдалих, као и представници бројних удружења ветерана, војних пензионера, потомака ратника ослободилачких ратова, међу којима и Иван Лазић, ратни војни инвалид, једини преживели бомбардовање у селу Рељан.

У програму је учествовао Градски мешовити хор под вођством Александре Савић уз музичку пратњу Ненад Пејковића, Милан Здравковић, који је читао текстове потпуковника у пензији Србе Ђорђевића и ученица Основне школе ‘’Бранко Радичевић’’, Александра Јовић.