Очување ћирилице прераста у борбу за очување националног идентитета. Ипак, све чешће се користи латиница, а све ређе се види име предузећа или локала написано ћирилицом.
Језици и писмо су у основи националног идентитета. Срби су народ ћириличке културе. На ћирилици хиљаду година стварају споменике, који чине ризницу светске културне баштине – Мирослављево јеванђеље, Душанов законик, повеље и хрисовуље, житија светитеља и владара. Није ли ово довољно да очување ћирилице буде национално питање и озбиљан разлог да се установи језичка политика и стриктно одреди службена и јавна употреба језика и писма?
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо – члан 10. Устава Србије. Упркос томе, ми шопингујемо у мега моловима, чекајуће да „sale“, или „saldi“ достигну одговарајући проценат. У том реду за обичним животом изгубисмо куповину, продавнице, снижење и распродаје. Тако полако нестаје наш језик, нестаје наше писмо.
Рекламе на ћирилици
У најпрометнијој врањанској улици чак на 152 од 164 локала називи су написани – латиницом. Дакле, само 12 локала у главној улици има ћириличну рекламу!
-Дао бих предност опет ћирилици ако се ради о домаћем производу, а он наравно могу да имају доле назив исписан и на латиници или на енглеском, али домаћи производ мора да буде написан на нашем матерњем језику. И то нема никакве везе ни са национализмом ни са патриотизмом. Ја лично пишем ћирилицом и потписујем се ћирилицом и ми смо и у школи учили да ако је питање на ћирилици онда и ти пишеш ћирилицом и обрнуто и то су нека правила којих се треба придржавати, али да то не угрожава слободу избора и изражавања, поручује песник и књижевник Жикица Димитријевић.
Писмо прави разлику међу десетинама истих производа. Ћирилица би за неке могла да буде најбоља реклама.
„Потрошач ће итекако приметити амбалажу обликовану ћириличним писмом на месту продаје, његове подсвесне реакције ће указати да је у питању српски производ који треба купити“, каже Жозеф-Иван Лончар у књизи „Свет маркетинга“.
Питали смо новинарку Марију Станковић шта мисли о томе.
– Kада говоримо о производима које купујемо свакодневно и том неком комерцијалном делу , латиница је врло брзо за само пар година постала комерцијално писмо у Србији. Буквално можемо на прсте руке побројати производе које су на ћирилици. Чак су и упутства иако су на српском језику написана латиницом. На латиници су и рекламе и натписи на билбордима, рекламе за наше домаће производе и можемо рећи да је то постало експанзивно после 2000. године. То је талас латинизације српског јавног простора и српске културе и сам процес модернизације и сталне приче око уласка у Европску унију некако су допринеле том бржем и драстичнијем преласку на латиницу. То су и неки маркентишки трикови који се тичу пласмана на тржиште, то знају они који се тиме баве, међутим приметно је у последњих пар година да све више бреднова користи ћирилицу да би били атрактивни и занимљиви, поручује новинарка Марија Станковић.
Следећи пут када будете гледали рекламе обратите мало пажњу на то колико их је на ћирилици. Ако вас резултат изненади, размислите да ли је то због тога што нам се ћирилица мање допада, јер оглашивачи настоје нама да угоде.
Врањанци и ћирилица
Ми Врањанци, нарочито треба да обратимо пажњу на ћирилицу али и на употребу нашег оригиналног, надалеко чувеног дијалекта или говора, који у последње време, често бива предмет злурадих коментара. Међутим, тврдоглаво инсистирање да се говори неправилним и искривљеним дијалектом, доводи до друге врсте проблема. Колико је ова тема важна за промишљање потврђује податак да је Народни музеј у Врању реализовао пројекат „Истраживање и проучавање врањског језика ради његовог чувања и заштите као елемента нематеријалног културног наслеђа Југа Србије“ чију је важност препознало и Министарство културе и информисања.
Ива Лаковић, виши кустос етнолог Народног музеја објашњава да је циљ био прикупљање и документовање врањског говора као елемента нематеријалног културног наслеђа Југа Србије.
– Врањски говор односно дијалект као део српског језика је обележје врањског краја и дела јужне Србије. Припада типу призренско-јужно моравског дијалекта и у последње време налази се под снажним притиском медија и под утицајем стандардног српског језика што негативно утиче и може да дође до губљења врањског дијалекта и уколико се он не забележи може доћи до његовог нестајања, поручује Ива Лаковић, виши кустос етнолог у Народном музеју у Врању.
Дакле, да резимирамо, Југ Србије познат је по Врању, а Врање по свом специфичном дијалекту односно говору који је први забележио Бора Станковић и дао му поетски тон.
Врањски дијалект један је од најмелодичнијих…те, затој стари Врањанци викав да је врањски говор музика, као онај што се од пантивек свира у Врање, а тај музика милује душу на свакога кој гу слуша и с’г.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
