
Новинар и публициста Александар М. Станојевић преминуо је, остављајући иза себе више од пет деценија новинарског и публицистичког рада. Александар М. Станојевић рођен је 30. априла 1952. године у Врању. Основно и средње образовање завршио је у родном граду, а студирао је у Нишу, Скопљу, Крагујевцу и Београду.
У новинарству је био од 1969. године. Већи део професионалног стажа провео је као главни и одговорни уредник фабричких листова у компанијама „Симпо“, „Заваривач“, „Јумко“ и „Хеба“.Током дугогодишње каријере био је дописник бројних дневних листова, радио и телевизијских станица из Врања. Најдуже је сарађивао са „Борбом“ и „Нашом борбом“, „Политиком“, новосадским „Дневником“, „Привредним прегледом“ и листом „Рад“. Више година био је дописник Радио Врања, а повремено је радио и за Радио Београд и врањско дописништво РТС-а.
Према његовој процени, током новинарске каријере објавио је више од 30.000 текстова из готово свих области живота. Активно се бавио новинарством до одласка у пензију 1998. године, након чега се углавном посветио публицистици.Током више од две деценије публицистичког рада објавио је 11 прозних и четири књиге поезије. Прва књига „Иза мог пера“ била је збирка репортажа из времена његовог дописничког рада.
Објавио је и три збирке песама под насловом „Речи у лавиринту душе“.Посебну пажњу посветио је људским судбинама и животним причама. У двотомном издању „Нишлије, а нису калфе“ сачувао је успомену на знамените, али временом заборављене Нишлије. Књига „Далеко од првог корака“, објављена крајем 2018. године, говори о успешним Врањанцима који су свој живот и каријеру везали за Ниш.
Станојевић је био аутор и документаристичких и истраживачких књига „Његова дуга борба“, „Године ћутања“ и „Они нису ћутали“, као наставка претходне књиге, као и дела „Как(в)о нам је памћење?“. „Његова дуга борба“ доживела је четири издања, док је „Године ћутања“ преведена на енглески језик.Поводом пола века проведеног у новинарству, крајем 2021. године објавио је књигу „Не бришите ми сећања“, збирку од 50 прича из новинарског, али и свакодневног живота.
За свој новинарски рад добио је бројна признања. Године 1986. проглашен је за најбољег привредног новинара у Србији.Живео је и радио у Нишу, где се до краја живота бавио публицистиком. Његов рад остаје забележен кроз хиљаде новинских текстова, репортажа, истраживања, књига и записа о људима и времену у којем је живео и радио.Александар М. Станојевић оставио је иза себе обиман новинарски и књижевно-публицистички опус, као и траг у историји новинарства југа Србије.
Извор: ТВ Зона плус

