Температурне разлике, топло и спарно време, а онда нагло захлађење, праћено кишом и невременом утичу на општу популацију, како хроничне болеснике тако и здраве особе. Савете о томе како се понашати у овим топлим данима дао је начелник Службе Хитне медицинске помоћи др Слађан Станисављевић.
Доктор Станисављевић саветује свима да избегавају излазак у најтоплијем делу дана, односно од 11 до 17 сати. Да се штите од ултравиолетног зрачења тако што ће носити шешир, качкет и наочаре за сунце и да увек код себе имају флашицу воде како би остали хидрирани.
– Највише су погођени хронични болесници, пре свега срчани болесници због чега се јавља повећан крвни притисaк. Такође је угрожен и систем за дисање код хроничних болесника, то су плућни болесници, асматичари и они су доста погођени овим температурним разликама. На удару су и психички болесници јер на њих утиче ово време и они су доста узнемирени, али ове температурне разлике утичу и на здраве особе, јавља се узнемиреност, умор, малаксалост, вртоглавица, главобоља па се и они често јављају, наглашава др Станисављевић.
Доктор истиче да је било случајева повишеног крвног притиска код млађих особа и он саветује свим младима да једном месечно провере свој крвни притисак. Поручује свима да избегавају тежак физички рад и да се стално хидрирају. Најбоља ствар за хидратацију је обична минерална вода, док заслађени сокови или алкохол нису добро решење.
– Уколико се користи клима , нека буде неких 7, 8 степени разлике од спољашње температуре, мада ми то злоупотребљавамо. Најбоље је да увече отворите прозоре, подигнете ролетне, да би свеж ваздух могао да уђе у просторију, а дању затворити прозоре да топао ваздух не би могао да уђе унутра. Уколико можете, проводите дан у некој хладнијој просторији коју имате у кући или стану, додаје др Станисављевић.
Температурне разлике утичу и на здраве младе особе. Потребно је да се и они придржавају ових савета како би избегле нежељене последице услед прекомерног излагања сунцу.
