Медијска сцена у Србији је, у најблажу руку, динамична. Сфера јавног информисања је, поред осталих ствари, одраз стања у друштву, како српском, тако и у било ком другом. Она је један од оних ,,лакмус папира“ на основу којих можете да сагледате друштво у целини“, истакао је у интервјуу за данашње издање ,,Вечерње новости“ министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић.
Министар је посебно указао на то да за Министарство на чијем је челу не постоје зависни и независни медији, зависни и независни новинари, већ искључиво они који професионално и одговорно обављају свој посао. ,,Много тога што се догађа на нашој јавној сцени заправо је део глобалних процеса и делује да смо као друштво склонији томе да радије прихватимо примере лоше, а не добре праксе. Покушаји атентата на словачког премијера Роберта Фица или на америчког председничког кандидата Доналда Трампа непосредне су последице континуиране дехуманизације политичких неистомишљеника. Намерно не користим термин ,,политички противници“ зато што мислим да нико, бар не у нашој земљи, не би требало да свог неистомишљеника доживљава противником. Не значи да, по неком питању, нужно морамо да будемо истомишљеници, али никада себи не смемо да дозволимо то да будемо противници. Случајева планске дехуманизације појединаца, на жалост, има и у нашем друштву. Најеклатантнији пример за то јесте управо председник Републике који је изложен систематским, вешто осмишљеним и континуирано спровођеним активностима на дехуманизацији, мада треба указати и на неколике друге личности на различитим странама друштвеног спектра које су повремено у јавности изложене сваковрсним непријатностима, вређању, претњама и угрожавању личне безбедности“, нагласио је министар.
У одговору на питање како створити атмосферу која ће допринети ублажавању друштвених подела министар је указао на то да је један од могућих механизама за отклањање изазова унутар области јавног информисања дијалог – искрен, конструктиван и отворен. ,,Стога и овом приликом кандидујем дијалог у коме нема непожељних саговорника, а ни тема. Изнова позивам и охрабрујем све медијске посленике да прихвате позив Министарства и да кроз дијалог равноправних заједно унапређујемо област јавног информисања која је од посебног друштвеног значаја. Радује ме то што је изузетно велики број медијских посленика и њихових удружења већ позитивно реаговао на нашу иницијативу за укључивање у дијалог, као и то што првих, истина скромних, помака у добром правцу увелико има. Но, руку на срце, унутар медијске сцене уочавамо и малобројне, али зато веома ,,ратоборне“ екстреме, и то на различитим странама, којима не одговара спуштање тензија. Они управо постоје захваљујући томе што континуирано изазивају или одржавају тензије унутар медијске заједнице. На сваком од наших бројних партнера на медијској сцени је да се определи да ли жели да учествује у дијалогу и да равноправно са свим другим актерима партиципира у унапређењу ове области или се опредељује да се из тог дијалога добровољно искључи, апстинира, односно да се самоизолује. Министарство ће поштовати одлуку сваког од наших партнера. Но, треба имати у виду да потенцијална одлука појединих партнера да се самовољно искључе из дијалога или да се самоизолују доводи до тога да ће сами себе ускратити за могућност партиципације у процесу унапређења медијске сцене“, нагласио је министар.
Говорећи о неким од највећих изазова унутар области јавног информисања министра је најпре указао на то да у Србији делује нешто више од 2.000 штампаних и електронских медија, као и чак 76 новинарских удружења. ,,Први податак речито говори о присутном плурализму медија, а други о дубоким и бројним поделама унутар медијског еснафа. Имајући оба ова податка у виду, као и на моменте исувише изражену динамику унутар медијске заједнице, сматрам потребним да сви заједно одлучно афирмишемо и подржимо професионализам, одговорност и поштовање националних и међународних професионалних и етичких стандарда“, казао је г. Ристић. ,,Наши грађани са све већом зебњом уочавају и сведоче бројним поделама унутар медијске заједнице што се веома често манифестује и на пољу квалитета медијског садржаја. Ово Министарство, поред осталог, жели да буде глас свих наших грађана који од медијских посленика очекују рад искључиво у јавном интересу. Посебно забрињава то што смо, у контексту наших већ традиционалних размирица по бројним темама, исувише често спремни да сукобимо људе, а не аргументе. Да ли ћемо се, у контексту сучељавања мишљења и ставова, опредилити за силу аргумената или за аргументе силе? Оног момента када почнемо да користимо аргументе силе унапред показујемо слабост и признајемо пораз. У супротном случају, демонстрирамо одговорност, честитост и храброст. То подразумева поштовање етичких стандарда и прописа, као и афирмацију културе дијалога. Конкретно, то резултира благовременом, објективном и целовитом информацијом без било каквих интервенција у њу“, указао је министар.
,,Истовремено, један од посебно великих изазова у овој друштвеној области јесте угрожавање безбедности новинара. Различити облици угрожавања безбедности новинара представљају опасност, не само по личну безбедност појединца, већ и по напоре да се настави и интензивира динамика развоја у медијској сфери. Наговештај постепених, али толико потребних промена који храбри све нас јесу и недавне правоснажне пресуде налогодавцима и починиоцима појединих напада на новинаре. Међутим, још много тога је пред свима нама како бисмо начинили тај толико потребан искорак у процесу даљег равномерног и континуираног развоја области јавног информисања. Да и овога пута будем потпуно јасан, Министарство осуђује сваки вид отвореног или прикривеног угрожавања безбедности новинара или покушаје ометања њиховог несметаног професионалног рада. Тај став, који нипошто није декларативног карактера, већ смо у више наврата отворено и одлучно демонстрирали што чинимо и овом приликом. Истовремено, благу наду улива то што подаци УНС–а и НУНС–а показују да је у првој половини ове године било за 40% мање напада на новинаре него у истом периоду претходне. Наравно да тиме нисмо задовољни, али ти охрабрујући подаци указују на то да неке токове можемо да променимо у жељеном смеру. Зато је Министарство одмах реаговало у случају напада на новинара Вука Цвијића, али исто тако и на случајеве говора мржње у јавном простору, као и покушаје вербалног и физичко насиља према неистомишљеницима. То су ствари на које реагујемо апсолутно неселективно“, напоменуо је министар г. Ристић.
Министар је нагласио и то како је плурализам мишљења и ставова потпуно примерен демократском друштву. ,,Вреди се подсетити тога и да је наша медијска сцена вишеструко поларизована, као и тога да многи унутар ње доживљавају себе искључиво меродавним да ,,пресуђују“ о томе шта је професионално, објективно или етично. Но, у демократском друштву то не иде баш тако. Те стандарде искључиво дефинишу наши национални прописи, као и домаћи и међународни професионални и етички стандарди. Истовремено, и грађани су ти који треба да цене да ли поједини медијски посленици или струковна удружења раде у јавном интересу или не. С тим у вези желим посебно да нагласим то да ово Министарство нипошто не тежи једноумљу, већ, напротив, плурализму мишљења и сагласју у вези са најважнијим темама што би требало да постигнемо разговором и сучељавањем ставова и чињеница, а не људи. Као министар одговоран за област јавног информисања поздрављам свако изношење мишљења или става засновано на чињеницама и артикулисано на начин да не нарушава достојанство личности, одређене заједнице или групе. Министарство у овом сазиву одлучно је у томе да покуша да унесе квалитативну промену унутар области јавног информисања, а то желимо да постигнемо искључиво дијалогом равноправних. Осим што инсистирамо на равноправности свих учесника у том дијалогу, посебно акцентујемо одговорност, објективност и професионализам. Стога и сведочимо да је такав став Министарства поздравио велики број медијских посленика, удружења и самих медија. Начинили смо тек прве скромне кораке који су изродили и прве резултате. Пред нама је још пуно обавеза, изазова и заједничког рада“, закључио је министар г. Ристић.
