Након уплива латинице у све сфере, од друштвених мрежа, штампања новина и књига, натписа реклама, билборда и флајера, постоји страх да ће ћирилица пасти у заборав.
Професорка Ана Митић мисли да ће ћирилица ипак опстати јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама.
– Веома је битно у овом тренутку присетити се последњег закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма из 2021. године. Овај заком има обавезујуће мере, али и препоруке. Српски језик и ћирилица ће свакако опстати с обзиром на старину и њену препознатљивост у свету. Члан 1. свог закона каже да се законом уређује употреба српског језика у јавном животу и мере за заштиту и очување ћириличног писма као матичног писма. Веома је важно то да се овај закон позива на то да је ћирилица наше матично писмо. У члану 2 ћирилица као матично писмо сматра се стандардизованим обликом нашег писма и представља упориште националног идентитета. Најважнији члан је члан 3. који одређује службену употребу језика и писма и све но што представља јавну комуникацију односно службену с тим што би скренула пажњу да те две речи треба да буду синоними. То се односи на све оно што је део националног идентитета односно државне својине где је ту обавезујућа употреба ћириличног писма, а све оно што представља приватну својину па чак и медије, они имају само препоруке и административне и пореске олакшице уколико је употребљавају, поручује Ана Митић.
Иако је употреба ћирилице законом уређена, латиница је свуда око нас. Док неки као главног кривца виде интернет, друштвене мреже, рачунаре и телефоне на којима је тастура подешена на латиницу, неки сматрају да је ширење латинцие почело пре појаве паметних телефона.
Одакле нам латиница?
Ћирилица је не само у Србију него и у српски језик и књижевност, који се простиру на просторима знатно ширим од Србије, добровољно ушла са Југославијом. Латиница је била писмо за Југославију (и за ЈНА). Многи Срби га у многим тренуцима нису разликовали од ћирилице којом су писали откако пишу. Са Југославијом, требало је из Србије и из српске књижевности да оде и латиница – макар онолико колико је отишла Југославија.
Шта о томе мисли млади Врањанац, Богдан Стефановић, вице шампион у такмичењу у области српског језика и језичке културе у Тршићу?
-Ја се слажем да је интернет у једној мери крив за оно што се дешава са ћирилицом, са нашим првим писмом, али и са језиком у целини. Међутим, није интернет једини кривац. Ми морамо да се присетимо и да се ћирилица већ неколико деценија не користи у нашем језику у довољној мери. Наиме, из разноразних политичких разлога, ћирилица није била забрањена наравно, она се учила у школи и употребљавала, али је грађанима било лакше да у бившој држави било лакше да пишу на латиници. Наши родитељи, баке и деке ће пре употребити латиницу да нешто запишу на брзину него што ће то бити случај са ћирилицом, поручује Богдан.
Појава англицизама
Осим интернета, један од криваца за већу употребу латинице је и енглески језик који се све више користи у свакодневном говору. Држава која баштини вредности народа по којем се зове требало би да их баштини на делотворан стваралачки начин. Kонтрапродуктивне декларације, плакати, билборди ником не помажу, јер је роба роба, а слово – слово. При чему се не треба огрешити о латинично наслеђе. Заговорници латинице одмах помињу свет… Kао, савремени свет је на латиници. Свет је на енглеском и још покојем језику – мада нема неважног језика, осим језика који су исти као неки други језик… Пред тим језицима, који су исти као српски, Србија је тренутно капитулирала.
– Овај наш свет је подељен дуже од хиљаду година на две филозофске поставке односно филозофска односа према свету, животу и природи. Западни свет је материјалистички и за њих је материјална страна оно што је главно. Ми припадамо другом свету, односно свету природе, свету духововности и ту је та основна разлика. Они теоретичари који већ хиљаду година воде материјални свет , они не могу да трпе неког ко је духом изнад њихових практичних поставки о свету и ту је суштина проблема и суштина свега тога што се дешава,а ми самим тим што смо у тој области, а то је више духовности, а мање материје, зато им сметамо, рекао је Стратимировић.
Иако је уплив латинице био неминован и вероватно ће се ширити и даље, на нама као грађанима, али и ученицима, професорима, писцима, уредницима и свима онима којима је писање и језик оруђе за рад остаје то да сачувамо нашу ћирилицу за нове генерације.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
