Ћирилица или латиница, за младе све чешће нема дилеме јер свакодневно користе и једно и друго писмо. Професори кажу да млади недовољно пишу и читају па самим тим не познају ни једно ни друго писмо у задовољавајућој мери.
Главни кривац за недовољно писање и читање по мишљењу многих је интернет. Шта о томе мисли професорка српског језика и књижености, песникиња и лекторка Ана Митић ?
– Слажем се са чињеницом да млади све више злоупотребљавају интернет него што га употребљавају и у том смислу да они не стичу знања из литературе читајући већ се они само обасипају инормацијама са интернета тако да долазе у заблуду да поседују одређено знање и не раде ништа по питању самоафирмације. Амбиције младих данас углавном иду у смеру лагоднијег живота и већина младих више не размишља о начину доласка до сазнања па ни о писму које се том приликом користи. Мислим да је низак праг толеранције на грешке језичке врсте , али и било које друге због мањка неопходне критичности услед незнања,а то не значи да ће се урушити стање које је актуелно, а то је да је ћирилица обавезујуће писмо за јавну комуникацију, а да латиницу могу употребљавати у приватној комуникацији, поручује Ана Митић.
Сихрона диграфија
Када пролазимо улицом и читамо натписе на продавницама, рекламама, купујемо новине и касније их читамо, веома често нисмо ни свесни да је део текстова написан на ћирилици, а део на латиници. Вероватно на полицама за књиге у својој кући имамо дела писана и на ћирилици и на латиници једна поред других, а када пишемо неки текст на рачунару или се дописујемо са неким, не увиђамо никакав проблем да пишемо и на ћирилици и на латиници.
Овај феномен употребе два различита писма у истом језику и у истом временском периоду на једном простору назива се синхрона диграфија и карактеристичан је за мали број народа у свету.
За ученике је право богатство да знају два писма, а оно што је важно то је да дефинишу и диференцирају та два писма, да их добро разликују зато што све чешће добијамо у средњим школама ученике који не познају ни једно ни друго писмо довољно добро…Не треба занемарити ни утицај дигиталне писмености, односно неписмености која оставља велики траг на образовање младих.
Шта о већој распрострањености латинице на јавним местима, електронским медијима и интернету мисли професорка докторка српске књижевности Сунчица Денић.
– То су велике борбе, као мрак против слона, да тако кажем. Неће нас нико заштитити ако сами не кренемо у промовисање свога писма. Не припадам људима који су против латинице, јер ја као професор никад нисам одбила или другачије оценила рад који је написан ћирилично. Ћирилично писмо је лепо, благо, хумано писмо. Упоређују га са ликовима египатских скулптура јер оне неку врсту благости и хармоније. Ћирилично писмо је обло. Ми смо га наследили, оно је настало комбиновањем грчких писама, али је оно обло односно није круто и та врста упоређивања је јако добра, поручује професорка Денић.
Млади и ћирилица
Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Када одемо у Грчку ми се фасцинирамо грчким писмом које видимо на сваком кораку.
У свету око 12 милиона људи говори српски језик, који је стандардизован. У Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика и законом им је загарантована употреба матерњег језика.
Не чуди податак да су млади потпуно занемарили ћирилицу. Они, наиме, најчешће не размишљају о писмима и свеједно им је које користе. Али, зато су окружени латиницом – од мобилних телефона, на којима само у току једног дана напишу на десетине порука, до реклама које су исписане латиничним писмом. Има ту тренда, али и немара – ћирилица се не негује, нико је не афирмише, млади су равнодушни, али је проблем и у томе што није урађена ваљана „обука” и што људи не знају да је ћирилица примарно српско писмо.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
