Ћирилицу у оном облику у каквом је данас употребљавамо уобличио је српски филолог и реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић.
Вук је саставио азбуку 1818. године, али је она постала званично писмо у Србији тек педесет година касније. Кнез Михаило Обреновић укинуо је забрану са Вуковог правописа, а то решење је потписао тадашњи министар просвете Димитрије Црнобарац 1868. године.
Азбука се састоји од тридесет слова, а њена главна одлика је фонетичност, што значи да једном слову одговара један глас.
У процесу њеног стварања, Вук се водио максимом : „Пиши као што говориш, читај као што је написано“.
Вук је из руске грађанске азбуке избацио 19 слова, а у своју реформисану азбуку увео нових 6 слова.
Слово Ћ је преузео из старе ћирилице.
Слово Џ из румунске ћирилице.
Ђ му је начинио српски владика и песник Лукијан Мушицки по узору на слово Ћ.
Ј је узео уз латинице, док слова Њ и Љ спојена од два слова из руске грађанске азбуке.
Вук је своју реформу ћирилице извео приликом објављивања „Српског рјечника”, 1818. године.
Употреба ћирилице по закону
Употреба ћирилице данас своје утемељење има у Уставу Републике Србије у Члану 10. У нашој земљи у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а употреба других језика и писама се уређује законом на основу Устава.
Лингвисти упозоравају да би наше писмо за две-три деценије могло да нестане, уколико се наш однос према овом писму убрзо не промени и ако се врло пажљиво и упорно не буде инсистирало да се користи што је више могуће. То што закон каже када би ћирилица морала да се користи, што ју је Устав заштитио и ставио на високо место, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше.
По мишљењу многих интернет је „крив” за потискивање ћирилице. Шта о томе мисли дугогодишња професорка српске књижевности нишког Универзитета, књижевница, професорка докторка Сунчица Денић?
– Интернет је један од разлога, крив је, али само један од разлога,а све остало око нас, свака врста рекламе, сви натписи, сви пословни садржаји у виду апстракта, све је то препустило местоједном културнолошком искорењавању и наметању једног другог писма. Савремени живот У србији или у некој другој земљи готово да не може да живи, ради и функционише без латинице и то је питање егзистенција појединца, али и егзистенција једног друштва, поручила је проф. др Денић.
Ћирилично писмо се користи у неколико словенских језика, као што су: белоруски, бугарски, македонски, руски, русински, српски, укајински и у већем броју других језика у областима Евроазије на просторима бившег Совјетског Савеза.
Савремена ћирилица
Ознака савремене ћирилице је Сyrl 220. Руски је на интернету најпопуларнији језик после енглеског. Руси пишу ћирилицом и не намеравају да се одрекну свог писма. Шта о употреби ћирилице на рачунарима и телефонима мисли Иван Стратимировић, председникУдружења „Култура ћирилице“.
– Данашња ћирилица се у свим могућим информатичким, штампарским и другим технологијама може лако користити. Неки кажу да је код њих на телефону латиница, али сваки телефон може да се намести на ћирилицу. Чак и рачунар може да се намести на кинеско писмо за они који су полуписмени јер њима треба 300 речи и 300 знакова да би се споразумевали. Они који су писмени ће са 3 хиљаде речи односно појмова односно знакова у кинеском писму да се споразумевају. Онај који се бави теологијом, филозофијом или неком другом вишом науком треба да познаје 30 хиљада речи. Ми имамо 30 знакова и сваку реч можемо да напишемо са тих 30 знакова односно 30 гласова и то је једна наша преднoст, рекао је Иван Стратимировић.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.