„Српска ћирилица најмање замара очи. Она је прва азбука света.“
Ово је изјава офталмолога доктора Варнера који је 1937. године у Лајпцигу одбранио докторску дисертацију на тему „Азбука света“.
Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо. Настало је у касном 9. веку на основана грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Састојало се од 44 до 46 знакова и развијано је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика.
Писменост код Јужних Словена везује се за рад солунске браће Ћирила и Методија који су створили глагољицу, ново писмо прилагођено словенским језицима и изговорима. Глагољица је створена са намером да се на словенске језике преведу црквене књиге. Ширење вере значило је и описмењавање тада паганских Словена.
Рад Ћирила и Методија наишао је на неповољан одјек у Франачком царству јер је означио ширење византијске политике на територије које су спадале у франачку интересну сферу. Након уплитања папе у сукоб дошло је до неочекиваног обрта- папа је дао благослов да се мисија настави.
Након Ћирилове смрти, мисија губи на значају. Ученици Климент и Наум наставили су свој рад и створили писмо које је лакше за употребу, ћирилицу.
– Ми данас имамо писмо које зовемо српска ћилирица са 30 слова, које је једноставно, читљиво. Доктор Варнер је тридесетих година прошлог века докторирао у Немачкој на томе да је српска ћирилица најздравије писмо на свету. Ми смо срећни да имамо свој језик који је леп и разумљив, да имамо своје писмо читљиво, једноставно и разумљиво. Имамо темеље за свој опстанак и ми ћемо као такви следећи наше светле традиције наших предака, да идемо отвореног срца у будућност која ће бити лепша од садашњости и будућности рекао је Иван Стратимировић, председник Удружења „Култура ћирилица“.
Прва српска редакција је зетско-хумска, а најзначајнији споменик тог времена је Мирослављево јеванђеље. Настало је на ћирилици у 12. веку. Уношењем елемената народног језика у старословенски, настао је српскословенски којим се писало од почетка XII па све до XVIII века.
Ћирилица и средњевековна српска држава
У средњевековној српској држави, велики значај развоју културе дао је Свети Сава, најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Током владавине Немањића, култура је развијана у владарским задужбинама, манастирима и школама које су осниване при манастирима због образовања калуђера. Значајан документ који потиче из тог периода је Душанов законик.
Након одумирања немањићке лозе и након Косовске битке 1389. године, сваки знак о српској држави ишчезава. Вишевековно османлијско ропство је оставило дубок траг на културу која је успела да се одржи захваљујући чињеници да су турске власти биле толерантне према верским вођама које су неговале култ Светог Саве.
Срби су се вековима борили да сачувају ћирилицу упркос настојањима многих да је маргинализују и да се временом изгуби. О данашњој употреби ћирилице говорила је професорка српске књижевности нишког Универзитета, књижевница професорка докторка Сунчица Денић.
– Чини се да на основу онога што се дешава код нас кад је ћирилица у питању да нисмо увек спремни да свој избор вежемо за слободу и вежемо за наслеђе. То није само нешто што смо наследили, већ је то и једна врста обнове односно продужења нечега. Избор је за оне који умеју да се одреде, рекла је проф. др Сунчица Денић.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
