Ћирилица је део српског идентитета, а у доба интернета, све веће употребе англицизама и употребе телефона, таблета и рачунара који највећим делом имају латиничну тастатуру, она бива угрожена. 

Министар културе Никола Селаковић поручио је  да је ћирилица, уз српски језик, једна од најважнијих карактеристика српског културног бића. Додао је да „ако ми Срби српску ћирилицу не чувамо, не негујемо и њоме не пишемо, нико то неће чинити“, саопштило је ресорно министарство.

Као неке од мера за заштиту ћирилице, министар је навео да ће предложити Влади да у свим у свим јавним набавкама информатичке опреме свих директних и индиректних буџетских корисника, свих привредних субјеката са државним капиталом, као и јединица локалних самоуправа, императивно, а не факултативно, набављају искључиво двоазбучне тастатуре како би створили услове да ћирилица постане макар равноправна у техничкој употреби са латиничким писмом. Министар је додао да је донета одлука да на великим конкурсима за откуп књижевних дела које спроводи Министарство за наредну годину за потребе јавних библиотека држава откупљује искључиво ћириличка издања наших издавача.

Прошле године  Министарство културе саопштило је да је Влада Републике Србије усвојила Одлуку о образовању Савета за српски језик, чији је задатак да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма као матичног писма.

Задатак Савета за српски језик јесте и да даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења стања у области употребе српског језика у јавном животу.

Ово су биле мере које се доносе на нивоу републике, а ми смо у употреби ћирилице на локалу разговарали са председницом Скупштине Града Врања Зорицом Јовић. 

-Што се тиче очувања српског писма и употребе ћириличног писма у званичној комуникацији, јединица локалне самоуправе се залаже и прати како пословну тако и службену коресподенцију између правних, али и физичких лица. Тежи се да се свакодневна комуникација одвија на ћириличном писму, комуникација путем мејла такође. Још увек се провлачи онај проблем код комуникације електронским путем,а  то је да се мења тастатура, из енглеске у српску због одређених знакова или неких речи које морају да се напишу у оригиналу на енглеском језику. У тим тренуцима је мало отежан рад, али то су само тренуци. Званичан став о употреби, као што наравно и закон и Устав налаже је да се користи ћирилица, али када ставимо и закон и Устав по страни, наше свакодневно правило је да је званичној комуникацији ћирилично писмо. Још када се започело са званичном процедуром очувања ћирилице, дата су упутства све установе чији је оснивач Град Врање, да сви логои буду исписани ћирилицом и да сва званична обраћања не само испред јединице локалне самоуправе већ и испред установа културе и осталих установа буду на ћирилици. Ја морам да признам још увек има неких одступања, а има и разних разговора и подсећања на коришћење ћирилице, рекла је председница Скупштине град Зорица Јовић.

Ћирилица је важан симбол српског националног идентитета. Обавеза свих нас је да је користимо, чувамо, афирмишемо и унапређујемо. Наиме, наше дружење са ћирилицом јесте први корак на плану очувања српског идентитета, а ако се не учини ни тај први корак, нећемо доћи ни до хиљадитог, каже кинеска мудрост. Драги људи, ми обични грађани смо ревноснији у чувању ћирилице од оних који су за  то плаћени.

О овој теми разговарали смо и са песником  и књижевником Жикицом Димитријевићем. 

-Све полази од образовања и од васпитања. Вратићемо се ту на основну школу па и на забавиште где деца почињу да пишу и основно је да пишу на ћирилици,а касније се њихова сазнања шире. Они сада узму телефон, читају и ћирилицу и латиницу и образују се тиме, али је добро да сазнају у школи да  је српско писмо ћирилица. Ту има доста пропуста, опет се враћамо на то д аје један период кад смо споменули Југославију, доста се у историји жртвовало и доста се заборавило, али моје мишљење је да се полако враћа све, рекао је Димитријевић.

Но, мали број језика у свету може да се похвали употребом два или више писама у оквиру истог језика, или, стручно речено, диграфијом. Заправо, српски језик је једини европски језик у којем се истовремено користе два писма. 

Иако је у Србији ћирилица у службеној употреби, глобализација и савремени облици комуницирања учинили су латиницу доминантнијим писмом.

Већина нас се потписује ћирилицом, док СМС пишемо латиницом, а то је занимљиво, и нама и нашим саговорницама – Ани Митић  и Сунчици Денић.

-Морамо онда да скренемо пажњу и нашим провајдерима зато што када пишемо СМС поруке на ћирилици оне се скупље наплаћују, ето апела да се изједначи број карактера. Занимљиво је да то ћирилица као неко савршеније писмо, заузима више простора и јесте на неки начин компликованије. Ми имамо начина да и у СМС порукама користимо ћирилицу, међутим то је нека навика због изузетно велике употребе интернета, преовладава латиница. Ја се не бих сложила да се већина нас потписује ћирилицом, ја имам утисак да већина нас користи латиницу и покушава да је уведе и приликом попуњавања одређених докумената, а то није дозвољено. Приметила сам и да постоји толеранција према томе и нисам противник тога, ја сам за равноправну употребу односно оно што је и школи, базично писмо је ћирилица, међутим учитељи и наставници одлично знају да се оцењује и латиница и да се од ученика подједнако тражи и у току школовања и на званичним испитима да познају латиницу, поручује Ана Митић.

– Па да, потписујемо се некако општије, то смо више ми. Некако прво грешимо у томе када малој деци у другој, трећој или четвртој години купимо играчку која шаље поруку на другом језику и латинично су написане. То су они мали компјутери и слично. У мојој породици, моја унука је прво научила латинично писмо па онда ћирилично, али то је неизбежно.

Поједини професори истичу предност двоалфабетског система, какав је српски. Неки други експерти тврде да неуролошка и неурологистичка испитивања показују да је учење ћирилице и латинице у школи одлично за развијање когнитивних способности деце. Такву разноликост треба посматрати као богатство, а не као хендикеп. 

Учење два писма од малена за децу засигурно има добре стране, али питање очувања ћирилице је нешто дубље, веће и битније. Закон који је на снази ће се поштовати, али сваки закон се у највећој мери поштује када су санкције за прекршаје велике, поготово оне финансијске.

Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.