Врањски говор је уникатан и по томе је наш град препознатљив. Често људи из других градова уживају да слушају наш брзи говор и одушевљавају се њиме. Док се неки одушевљавају, други га сматрају примитивним, припростим,…
Град Врање, најјужнији град Србије, смештен је у врањској котлини, на левој обали Јужне мораве у подножју планине Пљачковице. У историји, био је успут многим освајачима који су се ту задржавали и остављали део свог…
Очување ћирилице прераста у борбу за очување националног идентитета. Ипак, све чешће се користи латиница, а све ређе се види име предузећа или локала написано ћирилицом. Језици и писмо су у основи националног идентитета. Срби…
Некада се ћирилица преносила са колена на колено, сама по себи и није био потребан никакав посебни образовни програм. Данас се по школама у Србији учи ћирилица, а касније и латиница, али однос младих према…
Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима. Учитељи, наставници и професори су они од којих много зависи јер на дуже стазе…
Србија је друга земља после Русије која је добила национални домен на ћирилици. До сада је регистровано скоро 9.000 .срб домена, али се не користе колико би требало. Највећи светски претраживач „Гугл” препознаје ћирилицу као…
Многи страни изрази из света компјутера и друштвених мрежа све су чешћи и у свакодневном говору. Некад замене и домаће, уобичајене речи. Притисак на матерњи језик је велики, као и изазов да одоли владајућој комуникацији.…
Након уплива латинице у све сфере, од друштвених мрежа, штампања новина и књига, натписа реклама, билборда и флајера, постоји страх да ће ћирилица пасти у заборав. Професорка Ана Митић мисли да ће ћирилица ипак опстати…
Ћирилица или латиница, за младе све чешће нема дилеме јер свакодневно користе и једно и друго писмо. Професори кажу да млади недовољно пишу и читају па самим тим не познају ни једно ни друго писмо…
Ћирилицу у оном облику у каквом је данас употребљавамо уобличио је српски филолог и реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић. Вук је саставио азбуку 1818. године, али је она постала званично писмо у Србији тек…
Copy Right Text | Design & develop by AmpleThemes
