Развој нових трендова живота и пословање у 21. веку диктирају високе стандарде личног, али и пословног успеха. У жељи да се ти стандарди постигну и остваре, људи често изгубе себе и њихов живот постаје напорнији и стреснији. Последица таквог динамичног живота јесте анксиозност која се данас сматра болешћу савременог доба са којом се бори велики број људи.

Немогућност социјализације због повећане температуре и боравак у затвореним просторијама могу бити једни од узрока појаве првих симптома анксиозности.

– Неповољни климатски услови с обзиром да смо ми континенталци и навикли смо на одређену температуру тај нагли пораст температуре доводи до тога да људи не могу адекватно да се односе према таквим временским непогодама и у сваком случају то може да изазива реакције, како тренутне, тако и одложене, у смислу недовољне адаптације на те новонастале услове.И као што анксиозност сама по себи по некој дефиницији подразумева неспособност адаптације на новонастале тренутке у животу тако по истом том принципу можемо да сматрамо да је ово окидач за јављање таквих ситуација – нагласила је др Нела Станојев.

У пракси је анксиозност често повезана са осећајем страха из разлога што су симтоми готово исти. Убрзан рад срца, отежано дисање и мишићна тензија су само неки од почетних симптома који нас упозоравају да се наш организам бори са стресним ситуацијама. Основна разлика између анксиозности и осећаја страха јесте та што је страх тренутна реакција на догађај у стварности, док анксиозност може имати дугорочне последице у будућности.

– Анксиозност као синдром треба разликовати од ситуација у којима ми осећамо реални страх. Анксиозност подразумева једну сталну лебдећу присутну опасност са којом ми не можемо да се носимо. Страх је једна емоција која је врло позитивна, битна и потребна и она активира заштитни механизам организма да се у одређеној ситуацији која је по живот опасна или је процењена као опасна особа, личност може да се носи са том ситуацијом – истакла је специјализанткиња психијатрије др Станојев.

Досадашњи напори стручњака доказали су да се анксиозност најбоље може излечити комбинацијом терапије и стручним разговорима са психолозима или психијатрима.

– Прва и основна ствар је да ми дефинишемо проблем, јер ми врло често имамо другачију клиничку слику или клиничка слика која нам у првом тренутку не одаје јасну ситуацију да се ради о овом проблему о коме ми причамо, јер врло често могу да се јаве и соматске тегобе које подразумевају један од механизама јављања анксиозности. Пацијенти се жале на неке чудне болове у стомаку, стезање у грудима, стезање у грлу, имају кнедлу у грлу, имају осећај да губе ваздух, све су то симптоми који указују да постоји одређени проблем. Механизам тражења помоћи моће бити вишеструк. Један је медикаментозни који у моменту доводи до стабилизације. Након тога, након што ви доведете степен анксиозности на разумно стање, онда имате што би се рекло штофа и материјала да остварујете други третман или трећи третман лечења – додала је др Нела Стојнев.

Кључна ставка у решавању проблема анксиозности јесте свест о томе да нам је стручна помоћ потребна. Само храбри и снажни људи траже помоћ психолога или психијатра. Најважније је да првенствено будемо искрени са собом, да се суочимо са свим страховима и ситуацијама из околине које нас могу уздрмати, а потом и са стручним лицем коме ћемо искрено говорити о својим емоцијама.

Борба са анксиозношћу може трајати дуго, али је сама свест о проблему један од битнијих корака који нас води ка излечењу.