Ando vakti ked ando Them sa trdino baši i pandemijaKorona virus anglal o 2000 berš o internet lelja te đal po anglal andi informatikaando amalipe.Ando jek dikibe baro kedipe infoemacije kola na inje šukar dikle ule ando dikibe bute manušenge em dizanenge.Andi adaja situacija na inje praktično te dikelpe olengoro čačipe soj o medisko sikljojbe diklo ko jek aver dikibe.

Esavko pojam baši o medisko sikljojbe jek definicija kerdi angleder trijanda berš andi konferencija tari medisko sikavni em vakerdo kaj adava sar jek pristup aso analize dejba šajipe em bičalipa aberija baši o medija.O medisko sikljojbe šaj te vakera kaj jek kompjutrsko đandipe asi informatika em adaleja dikalape kobor šaj manuš te đanel taro internet em savo manušeso đandipe ki akaja tema.Adava đandipe siljolape taro tiknipe sikljojbna andi sikavni sikljolape taro tehnike sar te sikljolpe te kerelpe buti ando internet ko kompjuteri em te dikenpe pravilno sa o sadržaja ando internet.

I pandemija taro Korona virus inje označime ando jek vakti sar infopandemija ando internet sar najbut informacija tari adaja tema kola ale đi o but manuša kola manglje te đanen adala tematar.But đene ko adava vakti dilje kaj na injam but đande aso adava đandipe tari Korona virus em kaj panda valjani te sikljova adatar em taro aver teme ko internet,sostar na injemen informacije kola rodinđan em na đanđam.Jek taro problemija kolestar vakera dive em rača te sikljara e čhavoren taro šukaripe.I medisko sikljojbe jek taro klidese đandipa kova valjani aso manuša ando 21 veko.

O čhavore kola barjovena telefoneja ando vas kolen isi tablet em kompjuteri zala pumende ,valjani te sikljon edukativno sikljojbe sadržaj em te đanen soj šukar em so nane šukar ando internet.But baro sadržaj ando internet nane aso čhavore numa isi em edukativno sose em vakera adalestar soj šukar em so nane šukar aso čhavore em adava olenge te motova te đanen.Soj adava o čhavoro te sikljol,te na kuvel avere te na zadini te đanel soj lošno em soj šukar so tramela em so na tramela avere čhavoren te  na zadinel.Valjani te sikavale te na hramoni avere čhavorenge bišukara komentarija em vakeribape amalenge te na hramonel poruke kolende olen ka vređini em okolenge kolen na penđarela.O amala jek jekese te keren amalipe a na te vređinenpe adava sikajpe e čhavoren.O dada em daja valjani te len esavko sikljojbe aso čhavore te ovelen edukacija taro tiknipe .

Valjani te ovelmen andi godi sa adava so vakerđam e čhavoren te dika sar em so kerena ando internet ,te sikavalen so tromena em so na tromena em te đana kaj o čhavore kerena okova em so kerena o pure.Te mangljam o čhavore te oven taro pumaro vakeriba amen o po puredera te dalen valjani šukar primer amedar korkorendar.Ando kher kote đivdine o čhavoro te šunđa akošiba em ov ka akošel em ka vakeri kaj adava normalno komunikacija.

Adalese sa so kera zali čhavore on sikljona oven dikibnase adalese.Vakeren e čhavorenca taro tiknipe ki adaja tema sikavenlen sar te koristinen o kompjuteri em sikaven save situacije isi ko internet.Sikaven e čhavoren taro okova so valjani te đanen  te na keren jek jekese lošnipe em te oven amala numa,te na hejtujnen jek jeke.

*

Унапређење вештина кроз правила за безбедно понашање на интернету 

У тренутку када је свет стао током пандемије Корона вируса почетком 2020. године, интернет је доживео нову експанзију у информатичком друштву. У једном тренутку, велика количина информација које махом нису проверене постале су доступне великом броју грађана. Управо у тој ситуацији, на практичном примеру постало је јасно колико је појам медијске писмености битан и шта он заправо значи.

Сам појам медијске писмености дефинисан је пре нешто више од три деценије на Конференцији о медијској писмености и означен је као способност приступа, анализе, вредновања и слања порука посредством медија. Медијска писменост подразумева и компјутерско и информатичко знање, односно знање о коришћењу компјутера за просечног корисника као и знање о правилном претраживању на интернету. Та знања неопходно је стицати од малена односно истовремено учити ствари техничке природе које се тичу руковањем компјутером и учити  како правилно читати и разумети садржаје. 

Пандемија Корона вируса означена је и као инфодемија услед великог броја информација које су долазиле до великог броја људи. Тада смо сви схватили да нисмо медијски писмени односно да нисмо развили вештине како бисмо тај велики број информације могли да селектујемо, организујемо и критички посматрамо. Медијска писменост је једна од кључних вештина која је неопходна савременом човеку у 21. веку. 

Децу која скоро па и одрастају са телефоном, таблетом и компјутером уз себе, треба учити да разликују едукативан садржај од оног насилног и забаван од оног који је узнемирујући. Велики број садржаја на интернету не значи да су сви они добри, корисни, едукативни или забавни за децу и то им треба објаснити. У том мору садржаја, дете треба да препозна онај који је лош, опасан, који узнемирује и да га не гледа и не претражује даље као и да га не дели са другарима. Као што дете треба учити да не удара, гура, вређа или подмеће ногу другој деци и својим другарима, тако га треба учити да не треба да вређа и пише негативне и увредљиве коментаре и поруке како својим другарима тако и онима које не познаје. Јер другари служе да се друже, а не да хејтују јени друге. Иако је став родитеља углавном тај да њихово дете то сигурно не би урадило, са децом свакако треба причати и учити их да све оно што не треба да трпе или прећуте својим родитељима, то исто не треба ни да раде другима. 

Треба имати на уму да деца гледају у родитеље и оно шта они раде. Уколико тражите од деце да се понашају одговорно на интернету, а сами то не радите, тешко да ће вам дете поверовати и послушати вас. Такође, уколико у кући или ближем окружењу дете слуша псовке, вређање или свађу, оно ће тај модел усвојити и сматраће да је то нормалан начин комуникације. 

Управо због тога са децом треба разговарати од малена, показати им рачунар и упозорити на све ситуације које се на интернету могу десити. 

Врло је важно децу упозорити и да ни из шаче не зезају своје другаре на друштвеним мрежама, јер су другари ту да се друже, а не да хејтују једни друге.