Српска православна црква и верници у суботу славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане, а у понедељак Светог Јована Крститеља, који је и крстио сина Божијег.

У српској традицији, празници Крстовдан, Богојављење и Свети Јован имају дубоко укорењене обичаје који симболизују веру, заједништво и духовну обнову.

Зимски Крстовдан, 18. јануара, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.

Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

У нашем народу се верује да се у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и да се Бог јавља људима, а тада уз молитву треба изговорити жељу.

Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.

– Значај Крстовдана је у томе да нас подсети да треба да се тим оружјем наоружавамо и да је крст најснажније оружје пред којим су се кроз читаву историју човечанства и најснажнија оружја показивала као јако слаба – поручује Небојша Стојадиновић, свештеник Епархије врањске.

Богојављење, 19. јануара је празник установљен у спомен Христовог крштења и објављивање Богочовека. Један је од 15 највећих хришћанских празника.

На овај дан освештава се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Тог дана се поздравља речима: „Бог се јави“ или „Христос се јави“, а отпоздравља са „Ваистину се јави“.

– Тог дана нам се Бог јавио у својој суштини, у сва три лица, у Светој Тројици.

Бог Отац се јавио са неба гласом и указао на свог сина и рекао: „Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи и њега слушајте“, господ наш Исус Христос је, значи, друго лице Свете Тројице.

И у том тренутку, када га је Свети Јован крстио, на раме Христово слетео је бели голуб, а то је треће лице Свете Тројице, Свети дух – појашњава отац Небојша Стојадиновић.

У многим крајевима, на Богојављење се плива за Часни крст, у дужини од 33 метра, што симболизује број година живота Исуса Христа.

Након Крстовдана и Богојављења, као круна ова три празника долази дан када прослављамо Светог Јована, који је крстио самог Исуса Христа у реци Јордан.

Верује се да је Свети Јован узор поштења и правдољубља, а у српском народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме „по Богу и Светом Јовану“.