Изазови родитељства почињу од саме трудноће, а ти изазови су усмерени и на очеве који су стуб и глава породице. О улози оца, о томе како се они сналазе у свакодневним активностима око новорођенчета говорили смо у оквиру серијала „Изазови родитељства“ са неонатологом др Добрилом Шошић и патраонажном сестром Мирјаном Станишић.
Улога родитеља у нашем животу је велика. Иако влада предрасуда да су маме те које брину о томе да ли смо гладни, уморни или нервозн, док је тата ту да буде глава куће и породице и да води рачуна о томе да нам ништа не фали, то није увек тачно. Последњих година, очеви су све више укључени у свакодневне активности око бебе, а то је прилика да они покажу своје емоције, поручује неонатолог др Добрила Шошић.
– Чини ми се да разговори између деце и родитеља посебно између оца имају такву тежину да је то оно страхопоштовање. Мислим да смо ми по природи ствари васпитавани, бар је тако за мене и моју генерацију, да отац и тада и сада има важну улогу и функцију. Оцу данас смо дали прилику да испољава своје емоције, поручује др Добрила Шошић, неонатолог.
Очеви данас учествују у свим свакодневним активностима око бебе. Купање, пресвлачење и успављивање више није толико страно очевима, који су у тим активностима и те како добри. Из свакодневног искуства у раду са породиљама говорила је патронажна сестра Мирјана Станишић.
– Има страха одређеног што је сасвим очекивано и нормално, али се они врло лако науче и имају жељу што је јако битно и најважније. Желе да буду ту у тим свакодневним активностима као што је купање, пресвлачење, обрада пупчаника и све остало. Моје мишљење је да не само да треба само да се нађу већ да буду упоредо са мамом ту јер та емоционална повезаност иде од саме трудноће, беба и те како осећа присуство оца, а нарочито у тим првим данима та емоционална повезаност иде како са мамом тако и са татом, додаје патронажна сестра Мирјана Станишић.
Очеви су данас много више укљученији у односу на ранија времена. Стално су ту, дешава се и да често тате позову патронажну сестру. Има страха, има и стреса међу татама, али су они ту и желе да уче што је најбитније.
