Напад панике, као манифестација анксиозности представља застрашујуће искуство за особу која га доживљава.Процењује се да сваки десети човек доживи неки облик паничног напада, а озбиљне епидемиолошке студије упозоравају на повећање броја лица која се суочавају с овим проблемом.

Живот у савременим условима карактеришу непрестане и брзе промене које стављају човека пред различите изазове прилагођавања. Тренуци потпуне релаксираности су малобројни и нису својствени свакодневном функционисању. Стрес и несигурност, коју носе честе промене, погодују развоју различитих анкциозних стања. Анксиозност (стрепња,тескоба), јавља се као одговор организма када особа очекује да се деси нешто опасно и угрожавајуће у будућности а при том процењује да за тако нешто није спремна. За разлику од страха који има заштитну функцију, изражена анксиозност је лажни аларм који осиромашује и ограничава свакодневни живот узрокујући психичку патњу.

Пре свега, треба разликовати напад панике од паничног поремећаја. Напад панике представља један специфичан, неочекиван, застрашујујући интензитет страха са осећањем да ће се десити нешто катастрофално и све је то праћено одређеним соматским симптомима, рекла је за РТВ др Габријела Драгић спец. психијатрије. Особа то описује као страх да ће умрети тог тренутка , да ће полудети, угушити се и доживети срчани удар.Такве особе имају потребу да напусте место где се та ситуација десила и да затраже стручну помоћ и то представља напад панике, наглашава Драгићева.

Од паничног поремећаја пати око 3 одсто одраслих, а жене чешће оболевају. Нелечени панични напад понекад може резултирати настанком поремећаја који се одражава као страх од отвореног простора или агорафобија.

МОГУЋИ ФАКТОРИ РИЗИКА

-генетска предиспозиција

-окружење током одрастања

-конзумирање алкохолних пића

-депресија (Мајор depression)

ДИЈАГНОСТИКА

-Преглед психијатра

-Преглед интернисте (лекари, пре свега, морају да искључе физичке узроке здравствених поремећаја који доводе до симптома паничних напада).

ЛЕЧЕЊЕ

-Когнитивна бихејвиорална терапија

-Лекови из групе антидепресива и анксиолитика

-Промена животног стила: смањење кофеина, енергетских пића и стимуланаса који се користе ради подизања енергије

-Регуларна физичка активност

Студије су показале да још увек није утврђено шта је конкретан разлог настанка паничног напада односно паничног поремећаја. У данашње време савремена психоаналитичка психотерапија говори у прилог томе да до паничног напада долази када се нагомилава анксиозност која се заправо десила погрешним размишљањем,тако што се погрешно тумаче одређене ситуације и то погрешно размишљање ствара један зачарани круг и тиме се повећава ниво страха.-Хронични стрес може да буде итекако окидач, поготово у данашње време, када се живи брзо, где долази до нагомилавања како акутног тако и хроничног стреса и уколико се на време не лечи може да доведе до паничног поремећаја.

Периоди у којима се јављају панични напади јесу касна адолесценција и рани почетак одраслог доба и могу се јавити нагло, спонтано или услед менталног исцрпљивања, закључује др Габријела Драгић спец психијатрије.

У великом броју случајева прогноза је повољна. Поступак је двојак, подразумева фармакотерапију и психотерапију. Лек оснажи особу, али је не ослобађа проблема.

Суочавање са страхом и његово сагледавање психотерапијом, омогућава особи да поново освоји свој животни простор и врати се ранијем начину живота. Терапијски процес подразумева комбинацију едукације о механизмима настанка симптома паничног напада, техникама контроле симптома, затим промену начина размишљања и излагање ситуацијама у којима се јавља паника, при чему уз подршку терапеута особа постаје храбрија и ослобађа се напада панике. Јер, храбра особа није она која се не плаши, него она која живи, ради и воли.