Празник костима и изрезбарених бундева, „Ноћ вештица“, обележава се вечерас широм света различитим обичајима и дечјим манифестацијама, а његово порекло означава празник заштите од нечистих сила и има паганске корене који сежу више од 2.000 година у прошлост.

Првобитан назив Ноћи вештица био је „Сауина“ и означавао је келтску паганску светковину која се обележавала 1. новембра, односно на дан почетка Нове календарске године по веровању Келта. Људи су на овај дан палили ломаче и носили костиме у намери да отерају зле духове, јер су веровали да у ноћи између октобра и новембра мртви излазе из гробова.

Ширење ових обичаја међу осталим народима догодило се неколико стотина година касније, када су Келти населили просторе Британије и Француске, па су прихватањем хришћанства свој празник прилагодили празнику Свих Светих, који се одлуком папе Гргура ИИИ обележавао управо 1. новембра.

Претпразнично вече, односно 31. октобар, добило је на енглеском назив „All Hallows Еве“, што значи Вече светих, да би се на крају прихватило за ширу употребу само „Halloween“.

Главно обележје Ноћи вештица јесу бундеве, које се везују за ирску легенду о ковачу Џеку који је више пута из себичности преварио Ђавола, због чега након смрти није примљен ни у Рај ни у Пакао, већ бива послат назад да његов дух лута улицама носећи у руци репу издубљену комадом угља из пакла. Ово предање имало је различите верзије и мењало се временом, па су многи народи дубили парадајз или кромпир пре него што је општеприхваћен симбол постала бундева.

Ширењем традиције Ноћи вештица од предела Ирске, празник је постао национални фестивал у Америци, где више од 150 милиона људи учествује у разним начинима прославе, а само у Лос Анђелесу пола милиона људи се маскира 31. октобра и учествује на карневалу.

Деци је овај дан један од омиљених у години, јер је највећи број догађаја посвећен управо њима, укључујући тематске представе, пројекције анимираних филмова, школски маскенбал и „поход“ на слаткише познат као „Trick or Treat“.

На просторима Србије се сваке године води полемика о томе да ли треба обележавати овај дан који није у духу православља. Разлог више је тај што се 31. октобра обележава празник Свети Лука, који многи прослављају као крсну славу. Такође, истог дана слави се и дан Светог Петра Цетињског.