Ментално здравље је често и даље табу тема о којој се мало прича, али важно је да освестимо да се сви ми суочавамо са изазовима у том пољу. Баш као што смо свесни физичких болести, морамо бити исто тако свесни и проблема који се тичу нашег ума и емоција. Препознавање симптома је први корак ка томе да себи и другима пружимо подршку и помогнемо у суочавању са менталним изазовима.

 Постоје одееђени симптоми и знакови поремећаја који се могу јавити појединачно или у склопу једног или више одређених симптома. Постоје две категорије на основу којих се у психијатрији класификују и одређују ментални поремећаји, „МКБ“ класификација ( међународна класификација болести) и „ДСМ“ класификација по америчким стандардима, рекла је за РТВ докторка Габријела Драгић специјалиста психијатрије.

Промене у понашању: Ако приметите значајне промене у понашању неке особе, то може бити знак менталних проблема. На пример, неко ко је обично енергичан и друштвен може постати повучен и избегавати социјалне интеракције. Такође, нагли губитак интереса за активности које су некада вољене може бити сигнал да нешто није у реду.

Промене расположења: Флуктуације у расположењу су нормалне, али ако приметите да се неко константно осећа тужно, анксиозно или бесно, то може бити знак проблема. Обратите пажњу на екстремна расположења која трају дуже време.

Проблеми са спавањем: Сан је кључан за наше ментално благостање, па је важно обратити пажњу на промене у обрасцима спавања. Несаницу, ноћне море или прекомерно спавање треба узети у обзир као могући симптом менталних потешкоћа.

Физички симптоми: Ментално здравље и физичко благостање често иду руку под руку. Стога, физички симптоми попут главобоља, стомак болова, умора или губитка апетита могу бити повезани са менталним проблемима.

Социјално повлачење: Ако приметите да се неко повлачи из друштва, избегава социјалне активности и губи интерес за контакт са другим људима, то може указивати на менталне изазове. Осећај усамљености и изолације може бити дубоко повезан са менталним здрављем.

Органска група поремећаја је заснована на органском поремећају мозга и ту спадају деменција и делиријум. Што се тиче основних симптома из ове групе болести за деменцију је карактеристично поремећено краткотрајно или дугорочно памћење, долази до измене личности и промена у понашању, затим долази до промена на вишим кортикалним нивоима типа афазија, апраксија и агнозија наглашава др Драгић.

У раној фази деменције јавља се депресивно расположење, психомоторни немир док код делиријума имамо поремећај одређених психичких функција, поремећај свести и мишљења затим дезорјентацију у времену и простору и према осталим лицима, такође и промену у перцепцији то су основни симптоми менталних потешкоћа из органске групе поремећаја.

Следећа група менталних поремећаја јесу они поремећаји који су настали услед коришћења психоактивних супстанци, и постоји и психотична група поремећаја у коју спадају шизофренија и шизоафективни поремећаји и оно што је карактеристично за ову врсту поремећаја јесте да се пацијент отуђује од реалности, јављају се промене у мишљењњу, перцепцији долази до суманутих идеја, закључује докторка Габријела Драгић специјалиста психијатрије.

Позитивно ментално здравље омогућује нам да:

Остваримо свој пуни потенцијал

Суочимо се са стресом и разним животним изазовима и проблемима

Радимо продуктивно

Дајемо значајан допринос својој заједници

Начини одржавања доброг менталног здравља укључују:

Тражење стручне помоћи ако Вам је потребна и кад Вам је потребна

Повезивање и дружење са другима

Задржавање и практиковање позитивних мисли

Физичка активност

Помагање другима

Довољно сна

Учење и развијање вештина за суочавање са стресним ситуацијама

 Уколико имамо неки ментални проблем пракса је показала да нам може постати боље и да можемо вратити свој животни потенцијал. Лечење и опоравак су понекад процеси који се реализују током дужег временског периода и то често значи да је потребно изградити мрежу подршке која ће допринети бржем оздрављењу.

Четири главне димензије које подржавају пут опоравку од менталних поремећаја су:

Здравље: Информишите се, правите здраве изборе који подржавају физичко и емоционално благостање

Кућа: Имајте стабилно и сигурно место за живот где ћете се осећати сигурно и прихваћено.

Сврха: Укључите се у значајне свакодневне активности, попут посла или школе, волонтирања, бриге за породицу или неке креативне активности. Радите на независности, приходима и ресурсима да бисте учествовали у друштву и локалној заједници.

Заједница: Изградите односе и друштвене мреже које пружају подршку и помоћ током процеса опоравка.