У борби са аутизмом подршка породице кључна

Родитељство је изазов од самог почетка односно трудноће, али је посебан изазов када млади родитељи буду суочени са болешћу које има њихово дете. Данијела Савић из Врања се сусрела са дијагнозом аутизма коју има њен син већ у његовој првој години живота.

Аутизам је врло сложени поремећај у развоју мозга, који карактерише слаба или никаква социјална интеракција и комуникација, као и ограничени и понављајући обрасци понашања. Данијела је приметила прве симтоме код свог сина Богдана већ око прве године. Јавили су се проблеми са спавањем, исхраном и комуникацијом и онда је кренула њихова заједничка борба са овом болешћу.

 – Што се нас тиче, ми у то време нисмо знали и нисмо имали  приступ интернету, али опет смо нашли начин да истражимо то. Кад сам видела о чему се ради, стварно ми није било добро и онда сам отишла у развојно саветовалиште са питањем које гласи: „Ко може да ми каже да ми дете има аутизам? “ Сви су ми рекли да не може одмах да се да та дијагноза. У оно време се ни у развојном саветовалишту није толико знало о томе, рекла је Данијела Савић, мајка детета које има аутизам.

Наша саговорница  истиче да у почетку она није прихватала проблем и да је чекала да јој неко каже да то није истина иако је и сама проучила све о болести коју има њен син. Додаје да и она сама данас саветује родитељима да што пре они освесте проблем, то је боље. Подршка породице, партнера, пријатеља има битну улогу јер данас њен син ради све оно што су доктори рекли да неће.

– Нама је речено да неће да прича, он данас прича, да неће моћи да чита, да је слаб моторички и да неће моћи да обавља неке друге радње. Ми смо уз Божију помоћ, уз велики рад и уз помоћ стручњака успели. Кренули смо из Ниша, где су га прво научили да седи, да се устоличи, да слуша, да има пажњу, да то продубљује и онда сам ја рекла да могу ја да му будем терапеут и да га учим јер нисам радила тада , додаје ова брижна мајка.

Данијела има и млађег сина Вукашина, коме је ,такође, требало посветити пажњу и љубав. Захваљујући њему они су имали свакодневну социјализацију и  комуникацију што је доста помогло.

Она је свом сину терапеут, посвећена му је свакодневно и поручује да је то било од суштинског значаја када је у питању њен син Богдан који је ове године напунио 17 година.

Please follow and like us:
Друштво