Галерија Народног музеја у суботу увече била је домаћин Међународне ревије народних ношњи која носи назив „Кораком предака“. Била је ово прилика да посетиоци уживају у прелепим призорима и ношњама из земље и региона.

На Међународној ревији народних ношњи приказано је преко четрдесет и пет народних ношњи из земље и региона. Врањанци су имали прилику  да уживају у шаренилу ношњи различитих кројева, материјала и боја. Велику пажњу привукле су и ношње са севера наше земље.

– Овде смо са нама припремили буњевачку ношњу, шокачку, словачку, румунску и мађарску ношњу. Заједничка карактеристика за њих, посебно за момке је присуство чизама, док девојке носе ципеле, а у осталим стварима се разликују. Углавном преовлађују свила, брокат, вез и шљокице, поручује Роберт Чепала из КУД „Младост“ из Суботице.

– Представљам ношњу београдског подунавља, то је потез од Београда према Смедереву уз Дунав, до Гроцке. Сва насеља која припадају општини Гроцкој између два светска рата су се одевала на овај начин. Карактеристика ових ношњи је то што је то нека специфична комбинација шумадијских и банатских утицаја  зато је претежно црна са белим везом или без веза на кошуљи са превезом дуката и са кићанкама и са опанцима који су карактеристични за Шумадију, додаје Кристијан Ристић.

Организатори манифестације су Град Врање и Центар за културу ,,Предводница“, а аутор изложбе је Бојан Ристић.

– Имамо ношње из Мађарске, Словачке и Румуније. Ја носим градску ношњу Врања из 19. века,карактеристична је по плавој боји, материјал је чоја са памучним гајтанима украшавана и на горњем делу и на панталонама. Прслук се зове џамадан од црвене чоје и носи се испод минтана са дугим рукавима, нагласио је Бојан Ристић.

Специјални гост ревије био је национални асамбл ,,Венац“ који се представио ношњом са Косова и Метохије.