Некада се ћирилица преносила са колена на колено, сама по себи и није био потребан никакав посебни образовни програм. Данас се по школама у Србији учи ћирилица, а касније и латиница, али однос младих према ћирилици зависи и од васпитања у кући и од утицаја са стране. Данашња школа, без обзира на формални програм, под великим је притиском тих спољних утицаја.
Матерњи језик је део културног идентитета народа. Шта о томе мисли победник на такмичењу из језика које се одржава у Тршићу, Богдан Стефановић.
-Ћирилица јесте под притиском и српски језик у целини трпи велики притисак. Дакле, у школи се поготово на часовима српског језика, али и на већини других часова употребљава ћирилица, али доста зависи и од тога какав однос имају родитељи и примарна породица према ћирилициц као националном писму. Морам да кажем да је ћирилица више угрожена у другим државама у којима живи српски народ него у Србији. Ми чувамо ћирилицу јер имамо механизама да је сачувамо у Србији, али у земљама окружења попут Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине па нажалост и на Косову и Метохији нисам сигуран да српски народ има јачих механизама да заштити своје писмо и свој језик. То може бити један проблем, али културна сарадња и свест о важности свог националног писма и свог идентитета уз поштовање мултикултуралности и уважавање других је баланс који је потребно и сасвим могуће остварити, поручује Богдан.
Стручњаци кажу да је данас важно утицати на младе људе путем школства, медија, да правилно користе пре свега стране речи, да их не мешају са српским језиком, да не стварају неке хибридне форме. Уплив англицизама у српски језик и њихово активно коришћење у говору, дописивању, али и званичном писању је угрозило како српски језик тако и ћирилицу. Како латиница није преко ноћи дошла и створила проблем око угрожавања ћирилице, тако се ни тај проблем неће решити брзо.
Како сачувати ћирилицу?
Језик опстаје ако се чува и негује, али и ствара. Данас је то посебно изазовно, али је могуће уз рад и труд. И српски језик није изузетак – сваки бије своју битку да се не исквари и то против моћног непријатеља. Исход битке зависи од наше стратегије и упорности.
Ево шта о томе мисле професорка српског језика Оливера Ђорђевић.
-Оно што смо говорили на почетку да је притисак латиничног писма велики и да је везан за технолошку револуцију то је сада изузетно изражено, али је тога било и раније, после Другог светског рата. Ја се сећам да сам и ја у школи и основној и средњој користила искључиво латиницу. Тек на Филолошком факултету сам почела да користим више ћирилицу и то ми је онако дискретно наметнуто. Зато и треба да ову нашу ћирилицу чувамо, поготово што наши суседи Хрвати покушавају да ћирилично писмо заштите као свој бренд што никако не може да буде, али не би требало да дозволимо да ми се тако лако одрекнемо тог писма, а да неко коме то није изворно писмо, њега присвоји. Морамо бити паметни у томе да не би неке наше народне песме и неки народни јунаци били представљени као део хрватске фолклорне баштине. Немамо ништа против ниједног нашег суседа, али оно што је део српског културног корпуса треба заштитити и чувати где год био, поручује професорка Ђорђевић.
Владислав Ђорђевић, професор историје и потпредседник Управног одбора Српског сабора удружења „Матица српског језика и ћирилице“, набројао је двадесет разлога зашто треба користити ћирилицу. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, војни, издавачки, рачунарски, економски, трговачки и туристички.Сви они указују на то да је искључиво коришћење ћирилице научно оправдано и друштвено корисно.
Издвојили смо пуристички разлог, како га професор назива. То значи да писање ћирилицом подсвесно ограничава употребу страних речи (туђица). Писање латиницом подсвесно поспешује употребу страних речи у српски језик. Зато, брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
