Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима.
Учитељи, наставници и професори су они од којих много зависи јер на дуже стазе могу променити стање. Уколико учитељи млађим основцима усаде навику да користе ћирилицу и касније наставници и професори историје развију свест о значају нашег писма, повећано коришћење ћирилице биће неминовно.
– Ана Митић сматра да је питање ћирилице сложено и зависи од много фактора. Најпре треба повећати број часова матерњег језика и приволети људе поштовању закона који имамо кроз репресивне мере, а знамо да постоје и новчане казне, али је питање колико се оне спроводе. Наравно да је потребна сарадња свих институција, поготово јавних, нарочито медија са националном фреквенцијом и школа, поручује Ана Митић.
Писмени задаци у основним и средњим школама се увек пишу само ћирилицом. Када су у питању домаћи задаци, ситуација зависи од професора. Број часова матерњег језика у основним школама је јединствен, а када су у питању средње школе то зависи од образовног профила и врсте средње школе. Професорка српског језика у врањској Гимназији Ана Стоиљковић каже да се актив њене школе бори за повећање часова српског језика.
-Језички смер је смер у средњој школи који има највише часова српског, али и то је испод просека у односу на друге европске школе. Ми имамо земље које имају по десет часова недељно матерњег језика и ми наставници српског језика сматрамо да је изузетно важно, потребно и корисно за развој личности младих д се број часова српског језика повећа, каже професорка Ана Стоиљковић.
Латиница је глобални проблем, али и овдашњи проблем. Она је прихваћена у Србији, али то нипошто не значи да треба заборавити своје историјско писмо. Међутим, лингвисти не сматрају да ћирилици прети изумирање, уколико поведемо мало више рачуна, сматра професорка српског језика Оливера Ђорђевић.
-Олакшице које би се дале фирмама које би желеле да називе својих предузећа одштампају на ћирилицу, мислим да би донекле поправиле ситуацију. По мени је заиста невероватно да ми на пример у Кнез Михајловој у Београду у нашем главном граду, не само да немамо ћириличних назива него готово да нема назива на српском језику, све су то енглески називи. У реду су продавнице или неки велики системи робних кућа који имају свој назив па се тако морају звати, али и у мањим местима ми гледамо да дамо некој својој продавници енглески назив, скраћени или написан латинично. То је као да нећемо ући у радњу ако је она написана ћирилично на српском језику. То је тај некакав комплекс провинције, али у томе мислим и наше земље која жели корак са Европом.
Подстицаји за писање ћирилицом
Нови закон требало би да уведе пореске олакшице за издаваче новина и књига који своја издања штампају на ћирилици.Олакшице су планиране и за фирме које се одлуче да свој назив одштампају и истакну на ћирилици.У домену издаваштва, као и економије, подстицајне мере су право решење, сигнал да је нашој култури стало до њеног битног обележја. Подстицаји су битни и за нас саме.
– Мислим да би то била сјајна ствар и добар је предлог да се људима који се определе за потпуно коришћење ћирилице у својој пословној комуникацији и у фирмама дају одређене бенефиције, макар оне биле и симболичне, али мислим да би на тај начин подстакли друге, било би подстицајно јер ми смо такав народ кад чујемо да неко нешто ради, желимо и ми. Мора се мало и прагматично размишљати да бисмо сачували оно што чини наше национално биће, а то су писмо и језик, додала је професорка Ђорђевић.
Закон о олакшицама ће можда поправити стање, па ће се ћирилица појављивати на натписима, рекламама, флајерима, новинама и књигама. Међутим, подизање свести и едуковање народа на тему настанка, очувања и важности ћирилице мораће да прође кроз школство и образовање деце. Када се на нивоу државе, просветних радника, али и самих грађана сложимо око тога да је ћирилица део наше историје, идентитета и наслеђа и да она мора да опстане, а њен опстанак зависи само од нас, онда ће ћирилица бити више коришћена.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
