Градитељско наслеђе Врања као јединствена вредност

Заштита градитељског наслеђа и урбана обнова старог Врања главне су теме стручног скупа који се одржава у оквиру манифестације „Градинар“. Догађај у организацији Друштва врањских архитеката објединио је стручњаке из области архитектуре и заштите споменика, са циљем да се јавности и доносиоцима одлука укаже на потенцијале и актуелне изазове у очувању идентитета града.

Тема стручног скупа је „Заштита и урбана обнова старог Врања“ и о њој говоре стручњаци из области архитектуре и урбанизма који се баве градитељским наслеђем нашег града.

– Скуп се састоји из стручног дела са предавањима о заштити градитељског наслеђа и студији донетој пре две године, што ће и бити почетна тема.

Биће говора о Баба Златиној улици, о хамаму, о наслеђу вода и о Врањској реци.

Циљ скупа је да се покрене струка и да се изађе у јавност са актуелним проблемима – каже Зоран Стојевић, председник Друштва врањских архитеката.

Архитектонска слика Врања грађена је вековима, а управо та слојевитост чини јединствену вредност овог поднебља, истичу из нишког Завода за заштиту споменика културе.

– Градитељско наслеђе града Врања је изузетно слојевито и веома занимљиво; први сачувани урбанистички планови стари су преко 145 година, а грађанске куће и народно градитељство које је и даље очувано у Врању представљају једне од најлепших и најзначајнијих наслеђених објеката у овом делу Србије.

Значајно и карактеристично је то што су врањске куће у великој мери остале сачуване заједно са својим непосредним окружењем – великим зеленим двориштима и старим, аутохтоним биљкама.

Такође, значајно наслеђе Врања свакако чине јавни објекти велике архитектонске и уметничке вредности – истиче Ивана Цветковић из Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Посебна пажња на овом скупу посвећена је Врањској реци и повезивању природног и културног наслеђа у јединствену целину кроз савремену интерпретацију.

– Обрађујем зелени коридор око Врањске реке и начин на који се то природно и културно наслеђе може интерпретирати, односно презентовати као једна целина.

Заправо, путем интерпретативног плана предлажем да им заједничка нит буде вода, како би се посетиоци заинтересовани за те споменике или феномене природног и културног наслеђа на неки начин водили кроз наслеђе и добијали информације о њему.

Наслеђе Врања треба посматрати као велики и значајан ресурс за даљи развој града, а треба поћи од његове валоризације, на основу које би се даље ишло у планирање и развој.

Са валоризацијом се кренуло управо када смо започели израду студије заштите 2024. године – указује Марија Драгишић из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Осим туристичког и културног потенцијала, наслеђе вода у Врању носи и важне лекције за савремене еколошке и урбанистичке изазове.

– Наслеђе вода је сада веома у фокусу и представља актуелну тему свуда, с обзиром на климатске промене, одрживи развој, дефицит воде и остале проблеме савременог друштва.

У Врању, као старом балканском граду, вода је генерално била веома важан елемент урбанизма.

Она се стално прожимала и била свеприсутна, па је веома важно да се и данас подсетимо како је то изгледало и да евентуално искористимо та знања из прошлих времена у савременим условима – каже наша саговорница.

Скуп се завршава отвореном панел-дискусијом у којој, поред републичких и регионалних конзерватора, учествују и представници Града и главни урбаниста, са циљем проналажења одрживих решења за будућност старог језгра Врања.

Догађај су, поред локалне самоуправе, подржали и Народни музеј Врање и Инжињерска комора Србије.

Please follow and like us:
Друштво