Након одузимања дозволе за рад Алта банци град Врање се нашао у незавидном положају, попут многих других локалних самоуправа које су користиле краткорочно орочавање слободних средстава као инструмент остваривања додатних буџетских прихода, рекао је за наш програм градски већник за буџет и финансије Бојан Костић. Борићемо се пред Привредним судом да повраћај средстава буде извршен пре формирања стечајне масе, јер би, након тога, наплата била много тежа, указао је Костић. Пословање Града Врања овим није угрожено и ради се на планирању буџета за наредну годину, поручио је Бојан Костић.
Краткорочно орочавање средстава коришћено је као додатни буџетски приход и то је у складу са Законом о јавном дугу, каже Костић
– Дакле, на крају радног времена, у пола четири поподне, новац који остане слободан и неутрошен пласира се банци на рачун који се води код Народне банке Србије (НБС). То је веома важно нагласити.
Банка је била у обавези да сутрадан у девет сати ујутру врати тај пласман на наш рачун код Управе за трезор, увећан за припадајућу камату.
Према Закону о јавном дугу и Закону о буџетском систему, ми имамо потпуно право да пласирамо наша слободна буџетска средства на финансијском тржишту и тако остварујемо приход за Град – наводи Костић.
На овакав начин компензован је мањи приход од, на пример, пореза на земљиште, јер је градско руководство сматрало да би максимална стопа представљала оптерећење за грађане, указује наш саговорник.
Град Врање је имао потписане уговоре са Алта банком и Банком Поштанска штедионица, јер су само ове две банке понудиле повољне услове, у складу са законом који прописује пласирање средстава локалних самоуправа са каматном стопом која није испод референтне каматне стопе Народне банке Србије од 5,75%, појашњава Костић.
Средства су депонована у обе банке, јер је тиме преполовљен ризик, додаје већник и истиче да је до сада Алта банка уредно извршавала своје уговорне обавезе, а сви ранији повраћаји депозита, укључујући камату, реализовани су у уговореним роковима.
Градско руководство се званично обратило Народној банци Србије са захтевом за достављање података о стању средстава и извршавању налога за повраћај депозита и сада се чека одговор.
– Са друге стране, поднели смо захтев за излучење тих средстава из стечајне масе, јер сматрамо да су то наменска средства.
Према информацијама којима располажемо, Алта банци је дозвола одузета због проблема са ликвидношћу и готовином, а наша средства нису била готовинска.
Она су вођена на посебном рачуну у оквиру НБС као специфична средства и зато тражимо њихово излучење.
Наш став је да смо ми излучни повериоци и да овај новац уопште не треба да уђе у стечајну масу.
Та средства морају да се врате Граду Врању, али и другим градовима, пре утврђивања стечајне масе, како би се сачувало поверење у Народну банку Србије и комплетан банкарски сектор – истиче Костић.
За повраћај средстава Град ће се борити пред Привредним судом и пред Агенцијом за осигурање депозита, која је именована за стечајног управника, поручује градски већник.
– Нисмо сами у овој борби, ту су и други оштећени градови. Већ имамо мишљења судских вештака која иду у нашу корист.
Видећемо каква ће бити одлука Привредног суда — да ли ће нам новац бити враћен кроз излучни поступак пре формирања стечајне масе, или ће постати део стечајне масе, када би наплата била далеко тежа, неизвеснија и у упитном обиму – каже Бојан Костић.
Буџет за наредну годину планира се у складу са упутствима Министарства финансија, наводи наш саговорник и додаје да ће буџет свакако морати да буде рестриктиван.
