Многи страни изрази из света компјутера и друштвених мрежа све су чешћи и у свакодневном говору. Некад замене и домаће, уобичајене речи. Притисак на матерњи језик је велики, као и изазов да одоли владајућој комуникацији. Сви они страни изрази који парају уши готово неприметно су ушли у свакодневни говор освајајући га. Млади су их најбрже усвојили ако знају које су домаће речи могле да их замене.
Ево шта о томе мисли Оливера Ђорђевић, професорка српског језика.
– Заиста је притисак на матерњи језик изузетно велики, наравно да је то у складу са садашњим тенденцијама глобализације, да се све унифицира и да постоји један језик , један облик културе, једнообразни начин живота који би био наметнут из једног великог центра, а који би у свим деловима био прихваћен као такав би могао на лакши начин да спроводи интенцију оних који такав модел намећу. Заиста треба много памети у свакој држави, у народу и у културним елитама да свој језик сачувају јер ако не сачувају језик онда ништа нисмо урадили. Све векове које смо преживели као нација, као народ. Онда смо ми узалуд живели ако направимо један такав преседан и потпуно прихватимо све оно што припада неком другом језичком, говорном подручју, каже професорка Ђорђевић.
Термине из компујтерске и дигиталне сфере тешко је превести на српски језик. Неке речи као што су миш, иконице, штампач и матична плоча смо успели на преведено, али још уек највећи број термина долази из енглеског језика па су самим речи које би могле да се користе као замена, потиснуте. Иако постоје домаће речи за свиђање, дељење и праћење ми у говору најчешће говоримо лајк, шер и субскрајб.
Често се млади окривљују за ширење англицизама јер их они највише користе, међутим старији их прихватају и користе оберучке.
Питали смо Богдана Стефановима, матуранта Врањске гимназије шта мисли о употреби англицизама у нашем језику.
-На пример апгрејд, праве се поједине кованице од речи из енглеског језика са суфиксима и префиксима. Уместо да кажем надоградићу свој софтвер ја кажем апгрејдоваћу свој софтвер, а нема никакве потребе да употребимо израз апгрејд кад можемо да кажемо надоградња. Не морамо да кажемо доунолоудоваћу него преузећу. Исто тако за контект имамо нашу реч, а то је садржај. “Свиђа ми се контент”. Та реченица нема смисла, она вређа језик, и енглески и српски. Попут хајлајта, не морамо да кажемо то је хајлајт, рећи ћемо да је то врхунац и да је то нешто што нам се највише допало. Постоји прегршт прелепих и заборављних речи у српском језику које ми уподобљавамо енглеском језику. Неке речи се не могу превести, као на пример софтвер, али не морамо да користимо реч принтер када имамо своју реч, а то је штампач, додаје Богдан.
Стручњаци кажу да је данас важно утицати на младе људе путем школства, медија, да правилно користе пре свега стране речи, да их не мешају са српским језиком, да не стварају неке хибридне форме. То је једини начин да се мало поправи стање.
Ћирилица на интернету
Језик опстаје ако се чува и негује, али и ствара. Данас је то посебно изазовно, али је могуће. И српски језик није изузетак – сваки бије своју битку да се не исквари и то против моћног непријатеља.
Шта о употреби ћирилице на интернету мисли видео монтажер и стручњак за дигитални маркетинг Ивица Димитријевић.
-Употреба ћирилице на интернету у Србији је питање које се провлачи годинама. Ми имамо проблем са употребом електронских адреса на ћирилици, онда са употребом такозване “ошишане” латинице. Један од проблема на интернету је да ли компјутети подједнако разумеју ћирилици и латиницу. Нажалост, одговор је још увек не. Тај јаз који је у почетку био доста велики се смањио захваљујући великом напору програмера што треба истаћИ. Ипак интернет претраживачи фаворизују латиницу због извесних речи, латиничних речи које постоје само у енглеском говорном подручју и због тога те речи не могу да се пребаце у неки ћирилични облик, а да звуче иоле разумљиво и логично, поручује Димитријевић.
На крају, судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно, уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност. Рачунари ће нам у томе помоћи, некада је 95 одсто писаћих машина било на латиници, данас сваки рачунар има ћирилицу, а и мобилни телефони могу да имају ћирилицу. Јер је важно чување властитог језика, писма и културе за све народе.
Новинарка Марија Станковић сматра да први на линији одбране од уплива латинице јесте наставни кадар.
-Ћирилица би требало да добије лајк пре свега од нас самих, ми смо сами одговрни за наш језик, наше писмо и очување наше традиције као када говоримо о врањском дијалекту кажемо да смо ми сами чувари нашег дијалекта, такође смо ми сами и чувари нашег писма. Статистика и истраживања су показала да млади људи до 30 година најмање користе ћирилицу. Често се говори да су за то криви мобилни телефони, паметни телефони, напредак технике и технологије, све више коришћење рачунара, све дуже провођење времена уз компјутер. Међутим, не можемо кривити друге за оно што нам се дешава, систематски се неке ствари морају мењати, али да не причамо ми о систему него да причамо о нама. Важно је да ми као појединци будемо свесни колико је ћирилица за нас важна, важно је да наставни кадар, професори, наставници и они који школују децу буду свесни те чињенице и да они имају ту свест о очувању ћирилице да би то касније могли да пренесу на децу, додаје новинарка Марија Станковић.
Медијски пројекат “Cyrl 220“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
