Врање дугује своје прве кораке у модерном здравственом систему великом хуманисти и лекару др Фрањи Копши, Словенцу који је имовину у родној Штајерској променио за вечну љубав према Југу Србије. Његова спомен-биста, смештена у Алеји заслужних грађана у Градском парку, представља трајни подсетник на човека који је дошао као војни хирург, а остао као утемељивач врањске болнице.

Словенац по пореклу, Врањанац по избору, Фрањо Копша је постао први управник Окружне болнице у Врању. Текст пред вама доноси причу о његовом доласку, невероватном утицају на локално становништво, као и појединостима о подизању и судбини његовог споменика.

Подизање и свечано откривање бисте

Према извештајима из локалних хроника, спомен-биста др Фрањи Копши у Врању свечано је откривена 31. јануара 2003. године. Овај датум одабран је са јаким симболичким разлогом — тридесет првог јануара обележава се Дан ослобођења Врања од Турака (1878. године), у којем је др Копша лично учествовао.

Иницијатива за подизање спомен-бисте др Фрањи Копши покренута је од стране Српског лекарског друштва, здравствених радника Опште болнице у Врању и Града Врања, са жељом да се овековечи успомена на оснивача модерне медицинске службе на овим просторима.

Откривање бисте у Градском парку уприличено је у оквиру тадашње прославе 125. годишњице ослобођења и оснивања болнице. На свечаности се окупио велики број званичника, представника амбасаде Републике Словеније, медицинских радника и грађана. Посебну емотивну ноту овом догађају дало је присуство праунуке др Копше, Анђеле Гавриловић.

Међу најеминентнијим говорницима био је др Слободан Миленковић Бацко, познати врањски хирург и управник болнице у периоду од 1960. до 1964. године. Он је у свом говору пренео дубоко поштовање које врањска медицинска заједница гаји према свом зачетнику. Остао је забележен његов цитат који је касније пренео и хронолошки зборник „Болница у Врању (Хроника)“ аутора др Вукашина Антића:

„Др Копша је био прави војник живота, који је у најтежим околностима учио људе да увек имају право на трачак наде, звезду спасења и веровање. Др Фрањa Копша није био само лекар; био је просветитељ, хуманиста и истински заштитник сиротиње. Постављањем његове бисте у парку, Врање показује да не заборавља оне који су у најтежим временима даривали љубав и живот свом народу.“

Спомен-обележје је постављено у централном делу Градског парка у Врању, који датира још из 1890. године и представља једну од најстаријих зелених оаза у овом делу Србије. Унутар парка формирана је својеврсна Алеја заслужних грађана, где Копшина биста стоји раме уз раме са другим великанима који су задужили град.

Како је Штајерац дошао у Врање и постао омиљени лекар

Др Фрањa Копша је рођен 1840. године у месту Вилдалпен у Штајерској, у угледној породици лекара. Основно образовање завршио је у Идрији, гимназију је похађао у Бечу и Љубљани, а матурирао у Трсту. Након тога, уписује престижни Медицински факултет у Бечу, где успешно дипломира 1871. године.

Његов долазак на Балкан везан је за дубока јужнословенска осећања која је понео из родитељског дома. У Србију долази као добровољац 1875. године, непосредно пред избијање српско-турских ратова. Као војни лекар у саставу моравско-тимочких трупа под командом генерала Јована Белимарковића, прошао је најтежа бојишта и заједно са ослободиоцима умарширао у Врање 31. јануара 1878. године.

Одмах по ослобођењу, одлуком кнежевине Србије, др Копша бива постављен за првог Окружног физикуса (лекара) Врањског округа. Затекао је град без икакве здравствене културе, у којем су харале заразне болести, а лечењем се бавили надрилекари. Хронике бележе да је др Копша урадио нешто што је у данашње време потпуно незамисливо: Продао је своје породично имање у родној Штајерској са 110 хектара најбоље земље и сав новац уложио у набавку лекова, медицинских средстава и унапређење услова у тада тек основаној врањској болници.

Она је била смештена у старој и малој дотрајалој згради у делу Врања, који се и данас, по Сулејман-беговом сарају, зове Сарајина. Kао почетак рада Окружне болнице наводи се 22. децембар 1881. године, а Фрањa Kопша бива постављен за првог управника. Међутим, та Болница је била мала за све оне којима је требало помоћи, тако да је др Копша ординирао и на терену, а сваког дана болесни су долазили у његову кућу и молили за помоћ. Формирао је и малу болничку апотеку са лековима, што је такође био пионирски подухват, јер су се у то ввреме лекови набављали у приватним апотекама.

На земљишту у власништву др Фрање Копше које је оставио граду, саграђен је и Антитуберкулозни диспанзер (АТД). Осим што је у Врању био оснивач прве праве болнице, Kопша је био и један од оснивача певачког друштва под називом „Слободна Србија“. Он је у Врање донeо и први клавир из Беча — за своју музички образовану супругу. Покренуо је и читаоницу, једну од првих у ослобођеним крајевима, препознајући важност писмености и културе. Врање га памти и као човека који је унапредио пољопривреду и пчеларство. Доносио је нове врсте поврћа, учио људе калемљењу ружа и воћа. Предано је радио на пошумљавању Пљачковице, брда изнад града.

Врањанци су у почетку били неповерљиви према странцу, али су га због његове несебичности брзо прихватили са дубоким одушевљењем и страхопоштовањем. Ишао је пешке и на коњу у најудаљенија планинска села како би породио жене, оперисао рањенике и лечио децу. Постао је синоним за добротвора, човек коме су се врањске куће отварале са највећим гостопримством. Своју медицинску делатност вршио је углавном бесплатно, а често је сиромашним пацијентима куповао лекове својим новцем. Када би богати пацијенти донели два динара, он би им враћао један уз речи: „Не, ја не могу да примим више од динара јер сте Ви код мене дошли.“

Иако пензионисан 1897. године, дужност општинског лекара обављао је све до последњих сати свог живота. Преминуо је 26. маја 1898. године – само три сата након што је прегледао последњег пацијента, како је забележио др Вукашин Антић у Хроници врањске болнице. Преминуо је у свом вољеном Врању 26. маја 1898. године, где је и сахрањен.

Значај за медицину и допринос Врањској Бањи

Поред тога што је поставио темеље примарне и секундарне здравствене заштите на југу Србије, др Копша је имао огроман значај за развој бањског лечења. Према сачуваним записима, он је био први лекар у ослобођеној Србији који је научно препознао потенцијал бањских лековитих извора у Врањској Бањи за лечење реуматизма и других обољења. Својим радом подигао је лечење у Врањској Бањи на тадашњи европски ниво. Такође, остао је упамћен као зачетник превентивне ветеринарске медицине у овим крајевима, схватајући да је здравље стоке директно повезано са здрављем сеоског становништва.

Подаци о споменику и чување успомене

Саму израду бронзаног попрсја финансирао је Здравствени центар Врање уз подршку локалне самоуправе. Израда је поверена вајарима који негују традиционални српски реалистички стил, карактеристичан за већину бисти у Градском парку.

Нажалост, овај споменик се више пута нашао на мети вандала. Према писању медија, крајем 2013. године са Копшиног споменика је украдена бронзана плоча са натписом како би вероватно била продата у старо гвожђе. Нови инцидент догодио се у октобру 2023. године када су несавесни појединци жутом фарбом вандализовали неколико објеката у парку, укључујући и замазивање очију на бисти знаменитог лекара, што је изазвало оштру осуду градског руководства и јавности.

Поред бисте, Врање чува успомену на свог првог лекара тако што једна од значајних улица у граду поносно носи име Доктора Фрање Копше. Међу грађанима Врања и даље је жива иницијатива да новоизграђени објекат Опште болнице у Врању званично понесе име овог великог лекара и хуманисте.