У великој сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању синоћ је изведена последња, седма по реду премијера у овој сезони.
Монодрамом „Испод божура“, глумац и уметнички руководилац врањског театра Бојан Јовановић је прославио две деценије професионалног рада.
„Испод божура“ је колаж личних сећања Бојана Јовановића на период одрастања на Косову и Метохији током бурних догађања осамдесетих и деведесетих година прошлог века.
Слике и сећања из Гњилана, где је Јовановић рођен и Ранилуга, где је одрастао, из визуре дечака и младића, аутор је гарнирао одабраним стиховима из народне епске и одабране лирске поезије српске књижевности.
Сценско извођење је потврдило да публика разуме намеру и побуду аутора монодраме Бојана Јовановића и његовог партнера, редитеља Дарка Ковачевског.
– Ја сам желео да испричам једну интимну биографску причу, састављену од свих оних детаља којих се сећам са ове дистанце од 43 године.
Како се ја сећам свог детињства и неких доживљаја и да их уклопим у цео контекст којег сам касније постао свестан и мислим да је испало како треба – каже аутор.
Намера је била да се овој теми приђе лично, са правим и проживљеним емоцијама, без призвука било каквог политичког значења, које често може да значи злоупотребу, истиче аутор.
– Пре свега сам лично желео да све буде без патетике и без политике.
Наравно, контекст је ту, све је ту, али нисам желео да то стављам у дневно-политички или било какав политички миље, већ да то буде једна људска прича.
То је такође и прича која се бави тим колетивним митом о Косову, о томе колико је укорењено у свима нама, независно од тога да ли смо са тог подручја или не, односно колико нам је оно у генетском коду.
То је нешто што сам желео да покажем овом представом и мислим да сам у томе успео – каже Бојан Јовановић.
– Ово није комична представа, ово није шаљива игра, ово је представа која у себи има неки одзвук.
Публика ће вероватно исто реаговати и сутра, прекосутра и надаље. У сали је владала емпатија, што је најважније – указује редитељ Дарко Ковачевски.
Представа „Испод божура“ показала је да је током две деценије професионалног рада у театру, Бојан Јовановић доживео глумачку и уоште уметничку зрелост, указује Дарко Ковачовски.
– Држим да треба да се каже да је представља постигла свој циљ зато што је то комад глумца Бојана Јовановића.
Он је доказао да може да игра сат времена и да се то прати са пажњом, са интересовањем, да буде у жанру и стилу и да публика све то прихвати – истиче редитељ Ковачовски.
Публика је финале представе дочекала у повишеној емотивној температури и Јовановића поздравила дуготрајним аплаузом.
Прва реприза комада ће бити одиграна након летње паузе, а жеља Бојана Јовановића је да буде играна бесплатно свуда на Косову и Метохији где има српских житеља.
