У оквиру манифестације “Борин маратон“ поводом 150 година од рођења Боре Станковића у Позоришту које носи име великог српског књижевника одигране су две представе по мотивима његових дела – “Ружа увела“ врањског театра и “Коштана“ Народног позоришта из Ниша. Обе представе, свака на свој начин, нуде савременији начин читања дела великог књижевника, што говори о његовој актуелности и у данашњем времену.

“Ружа увела“, вишеструко награђивани комад Позоришта “Бора Станковић“, игран је на малој сцени, и поред адаптације у виду простора и распореда публике, као и мање сцене, одушевио је посетиоце.

Ово дело десет година је на редовном репертоару, што још једном говори у прилог томе да су Борина дела свевремена, а адаптације његових текстова и данас изазивају подједнаку пажњу јавности и публике.

Глумци врањског позоришта показали су и овога пута да је свако играње другачије, али да свако носи ону исту емоцију са којом публика напушта салу.

Глумац Бојан Јовановић тумачи носећу улогу у „Ружи увелој“, улогу Косте.

– Јако сам срећан да играм баш тај лик.

Увек ми је занимљиво и инспиративно када представу играмо у дворишту куће Боре Станковића, када у монологу говорим о томе каква је била кућа у којој су они живели, а у ствари описујем ту кућу и то двориште.

Онда, буквалнно, сви елементи тог монолога се налазе у том дворишту – истиче Јовановић.

“Коштана“ нишког театра још једном је поставила вечито питање улоге жене у друштву, некада, данас, сутра… Колико се и да ли одмакло и зашто је глас жене “непријатно“ чути и данас.

– Само су се околности промениле, али тема је иста, положај жене данас у друштву.

Ми и даље живимо у мушком свету, где је жена кажњена због тога што је сексепилна и сексуална и што може да се види.

Ми се идаље боримо да говоримо гласно – истиче Уна Костић, Коштана у комаду нишког театра.

– Ми са сцене можемо да говоримо уместо свих оних људи који немају свој глас и мислим да је то јако битно.

Имамо један модел патријархата који не дозвољава бракове између различитих раса, сталежа и слично, без обзира на љував и емоције и мислим да је то тај глас који ми носимо – оцењује Маја Вукојевић Цветковић која тумачи улогу Коштанине мајке Салче.

– Нажалост, нисмо превазишли неке ствари и још увек се дешавају и у овом, наводно модерном времену, где сви ми треба да будемо зрелији, нормални и цивилизованији.

Тако је и у „Коштани“, где видимо ту неку грубост према женама, тај неки јад мушког света који је помахнитао потпуно – каже Митке у овој подели, глумац Дејан Лилић.

Опет смо се нашли пред Бориним јунацима, Коштаном, Миткетом и осталима, са истим осећањима и вечитим питањем – да ли је “човек за муку здаден“ и како да побегнемо од дубоко усађених норматива који су уткани у нашу колективну свест.