У оквиру Националног урбаног форума под називом „Становање у свету: безбедни и отпорни градови и заједнице“, који је отворен данас у Врању, организована је презентација „Студија заштите културног наслеђа Централне зоне града Врања, коју је одржала Ивана Цветковић из Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Након тога, за учеснике је организован стручни обилазак града Врања.

Завод за заштиту споменика културе из Ниша је 2024. године урадио истраживање, заједно са прегледом своје целокупне документације и израдио Студију заштите која се тиче градитељског наслеђа у централној зони Врања, у обухвату зоне Врање 1, каже Ивана Цветковић, виши конзерватор у Заводу.

Срж Врања као града чини његово културно наслеђе и простори аутентичних целина које су још увек сачуване и прородно окружење које га окружује и налази се у самом граду је нешто што чини јединственост овог места, рекла је Цветковић.

– Студија је покушала да буде што свеобухватнија, да се сагледа сво преостало сачувано градитељско наслеђе, да се препознају његове вредности, да се оне што више приближе јавности и да се понуде смернице за њихово даље укључивање у савремене токове.

Ово је, у суштини, почетак свега. То значе да постоје одређена непокретна културна добра, која су већ проглашена и која свакако улазе у просторно-планску документацију, а ми смо сада започели израду просторно-планске документације, у којој ће се бити сагледане просторне целине – каже Ивана Цветковић.

У Студији је мапирано 19 непокретних културних добара и укупно још 78 објеката који имају историјска или остала споменичка својства, који су груписани у пет амбијенталних целина са највећом концентрацијм културног наслеђа.

То су Варош махала, Доња махала, Црквена махала, Улица Саве Ковачевића и Тулбе.

Варош махала заузима централну позицију у граду и представља аутеничну урбану целину са обимним фондом градитељског наслеђа из различитих периода, са монументалним грађевинама, градским симболима који су под заштитом Републике Србије, као што су зграде Начелства, Основног суда, старог Хотела Врање, споменик Чика Мита и комплекс Пашин конак.

Аутори студије истичу да о Врању треба промишљати као о „зеленом граду“.

Ретки су градови који су окружени и прожети зеленилом, чији паркови су постојали на истој локацији и пре више векова, који су имали и донекле сачували пространа дворишта са зеленилом и аутохтоним врстама, куће грађене у складу са принципима пасивне градње, стару урбану матрицу и овако богато наслеђе – наводи Ивана Цветковић.

Један од најважнијих закључака Студије је и да старо Врање може да поврати и задржи свој аутентичан изглед и вредност, истовремено обогаћено функцијама и садржајима прилагођеним модерним потребама.

Склад старог града се тиме чува као живо наслеђе, у којем је заједничко постојање прошлости и садашњости у хармонији.

Након представљања Студије, за учеснике Националног урбаног форума је организован обилазак горњег дела града.

Представник Туристичке организације града Врања Небојша Ристић и Ивана Цветковић су представили неке од културно-историјских знаменитости града, зграду Амама, чесму Ђеренку, Бели мост и цркву Света Петка.