Лепи пролећни дани измамили су грађане у природу па су честа јављања лекарима због поленских алергија, али и уједа крпеља. Епидемиолог др Слађан Станковић саветовао је грађане којима полен смета, али и оне које током боравка напољу уједе крпељ.
Особе које пате од поленских алергија треба да избегавају шетње у преподневним часовима када је највећа активност полена, већ да шетају после кише. Да затварају прозоре кућа и аутомобила, да не суше веш напољу, да се чешће током дана туширају и перу косу јер се честице полена ту сакупљају.
– Најважније код поленских алергија јесте да се прати активност тих полена биљака. То је доступно на сајту ЗЗЈЗ. Ми смо сада у неком периоду када доминирају полени траве, коприве. Региструје се повећани тренд активности полена четинара и брезе. У периоду од неколико дана пре повећања тог полена, поготово за особе које су јако осетљиве, треба да узимају ту антихистаминску терапију у договору са лекарима, алерголозима, интернистима, каже доктор Станковић.
Лепо време измамило је људе у природу који слободно време користе за шетњу, док су пољопривредници кренули са радовима на својим имањима, па су уједи крпеља чести међу популацијом.
– Негде од почетка априла па све до октобра региструју се озледе од крпеља. Најбитније је уочити присуство крпеља на кожи када се враћамо из природе и у тој ситуацији треба се правовремено јавити лекару најчешће у року од 24 часа.Свако дуже задржавање крпеља на кожи носи ризик од појаве лајмске болести. Никакво вађење крпеља није препоручљиво јер може да дође до кидања крпеља и повећања ризика да се узрочник ове болести унесе у организам, каже епидемиолог Станковић.
Најбитније је узимати превентивну терапију коју вам лекар препише. Треба пратити да ли ће доћи до прстенастих црвенила око места убода која су већа од 5 центиметара у пречнику јер је то клинички симптом да се ради о лајмској болести.