Летњи период и високе температуре маме људе напоље, а један део грађана бег од градског бетона тражи у природи, на излетима или викендицама. Није реткост да грађани спаљују и стрништа и ниско растиње што је кажњиво законом, али је и јако опасно. Апел је упућен грађанима да буду одговорни и савесни како би се избегло стварање пожара.
Око 98% пожара на отвореном у летњим периодима је узроковано људским фактором, односно немаром, нехатом или непажњом. Карактеристика пожара на отвореном је што се брзо шире због утицаја ветра и могу проузроковати велику материјалну штету, али и угрозити људске животе.
У мају и овој првој трећини јуна имали смо 24 интервенције на отвореном, каже заменик команданта Ватрогасно-спасилачког батаљона Марјан Ристић
– У овим летњим периодима, негде од јула месеца до октобра месецу учестале су интервенције на отвореном простору, то је сува трава, ниско растиње, напуштени воћњаци и викендице. Људи често и шетају шумом, баце опушак цигарете несвесно и запале цео комплекс. Савесни грађани треба да имају разумевања и да буду одговорни са паљењем на отвореном, каже заменик команданта Ватрогасно-спасилачког батаљона Марјан Ристић.
Наш саговорник истиче да у овом летњем периоду људи одлазе на излете и тамо роштиљају, а касније не угасе пламен до краја, већ га оставе и то може да буде потенцијално опасно.
Такође, током овог периода треба проверити и своје возило јер на високим темпратурама може доћи и до прегревања мотора што изазива пожар.
– Људи често оду у неке викендице где нису ишли дужи низ година па је тамо и урасла трава. Обавезно окосити и мало средити тај део, јер смо имали интервенције уназад неколико година у неприступачним селима где ништа није окошено около, кућа урасла у траву и дође до спаљивања урушених објеката, додаје Ристић.
Спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено је Законом о заштити од пожар чланом 50. Такође, забрањено је ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, изузев на одређеним, видно обележеним местима.
Казне прописане законом су 10 хиљада динара за физичко лице, а од 300 хиљада до милион динара за правна лица.
