Због неразумевања у средини у којој живи, људи са психичким сметњама имају тешкоће у проналажењу посла или враћању на старо радно место. Послодавци их врло често дискриминишу. У друштву се много мања средства издвајају за психијатријске програме и лечење него за нека друга обољења. Да ли су заиста менталне болести мање тешке него оне које називамо соматским? Будући да према душевним болестима постоје претежно негативни, или у најмању руку уздржани ставови, особе са сметњама углавном оклевају да потраже стручну помоћ, иако им је неопходна. С друге стране, стигматизација повећава ризик за обољење од депресије и других менталних болести, а опоравак може дуже трајати.

 Када говоримо о стресу не можемо да говоримо о патологији и да говоримо о неком специфичном лечењу јер однос према стресу не треба да имају само психијатри да га излече, већ треба да представља читав спектар комплетне друштвене заједнице. Све оно што не функционише и што људе уводи у неку врсту проблема, што их уводи у страх и у потенцијални губитак нечега, нека стрепња и пре свега несигурност код одређених особа, нарушавају ментално здравље, рекао је за РТВ др Слободан Стаменковић спец. психијатрије врањске Болнице и истиче да цела ова прича може да буде генерална и индивидуална.

Ментално здравље се односи на укупну емоционалну, психолошку и друштвену добробит особе. Ментално здравље утиче на то како људи мисле, осећају и делују. Добро ментално здравље помаже људима да доносе здраве изборе, остваре личне циљеве, развијају здраве односе и суочавају се са стресом.

Лоше ментално здравље није исто што и душевна болест. Менталне болести укључују много различитих стања, на пример, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), биполарни поремећај и шизофренију. Особа може имати лоше ментално здравље и нема дијагнозу душевне болести.

Фактички када ми живимо у овим временима свакодневно смо изложени одређеним ситуацијама у животу које садрже факторе који нас психолошки дестабилизују. Такве стресогене ситуације остављају различите трагове код људи и зависе од тога ко их и на који начин прихвата, каже др Стаменковић. Како он каже ми већ дуже време живимо у једном турбулентном временском периоду и кризним периодима и ситуацијама од ратова до короне, што је такође утицало на урушавање менталног здравља код становништва, закључује др Слободан Стаменковић.

Шта може изазвати проблеме са менталним здрављем?

Следећи фактори могу повећати ризик од проблема са менталним здрављем:

Веће животне промене као што је смрт вољене особе или губитак посла;

Негативна животна искуства, као што су злостављање или траума;

Биолошки фактори који утичу на гене или хемију мозга;

Породична историја проблема менталног здравља.

Који су знакови упозорења на проблем менталног здравља?

Промене у начину на који се особа осећа или делује може бити знак упозорења на проблем менталног здравља. Потенцијални знаци проблема менталног здравља су:

Губитак интереса за активности које су обично угодне;

Доживљавање упорне туге или осећања празнине;

Осећај тескобе или стреса;

Постоје такозвана реактивна стања као што су услови живота, амбијент у коме се живи, као и доста неких хаотичних ситуација и неизвесност у будућност код младих људи што доводи до одређених дестабилизација у смислу наглашеније анксиозности, разочарења, осећања демотивисаности, тражење неких алтернативних система вредност под знацима навода, што доводи генерално до проблематичних ситуација, закључује др Стаменковић.

Да бисмо били здрави, није довољно да не будемо болесни и морамо да разумемо да оно има три компоненте – физичку (коју често поистовећујемо са здрављем), али и ону менталну и социјалну. И док физичко здравље можемо да дефинишемо – сви наши медицински налази су у реду, са менталним здрављем је битно другачија ситуација.

Како очувати ментално здравље?

Ментално здравље, према дефиницији Светске здравствене организације је „стање благостања у коме је појединац свестан својих способности, може да се носи са уобичајеним стресовима живота, може да ради и буде продуктиван и способан је да допринесе заједници у којој живи, Као и код дефиниције здравља уопште, није довољно да немамо никакав проблем са менталним здрављем, да бисмо могли рећи да смо здрави. Потребно је више од тога. Управо из тог разлога је неопходно радити на промоцији вредности менталног здравља и различитих стратегија прилагођавања на стрес (копинг стратегије) које сваки појединац може да примењује како би очувао своје ментално здравље.