Поред физичке, менталне и социјалне димензије здравља, четврта димензија здравља је духовност!
То је склад нашег унутрашњег и спољашњег света, видљивог и невидљивог!

Само духовно здрав човек се може звати здравим. Неговати своје духовно здравље је обавеза свих нас, без разлике јер утиче на све, на наше физичко здравље, наше ближње, на околину, на друштво у целини! 

Основни узрок пада човека и његових болести је грех, рекао је за РТВ свештеник Епархије врањске Далибор Величковић. Он је цитирао светитеље који су се годинама бавили том проблематиком и који су управо и постали светитељи на тај начин што су дали дефиниције и проучавали узроке и начин излечења кроз веру. Вера је присутна у свакодневном животу сваког човека а господ је дао слободу свакоме а да ли ће особа веровати то је индивидуална ствар наглашава отац Величковић. Цитираћу Светог Јована Лествичника који је управо и навео ове лествице кроз које човек пролази ка царству небеском и каже да је грех односно страст једно зло, садржај помисли и хтења срца, која теже у души ка штетним жељама и грешним делима, тако да ми у цркви сматрамо да је свака болест последица греха.

Ментално здравље је основна компонента нашег свакодневног живота. Генерално гледано, овај концепт је дефинисан као способност појединца да одржи равнотежу између емоционалних и интелектуалних функција и да се с лакоћом интегрише у друштвени живот.

Када чују израз „ментално здравље“ већина људи помисли на емоционалну и психолошку болест. Али ментално здравље је више од самог одсуства болести; то је стање какво свако жели да постигне, било да знамо шта је то или не. Када размишљамо о срећи, задовољству, радости, душевном миру и другим позитивним емоцијама, заправо се позивамо на ментално здравље.

Често је истраживачима и практичарима тешко разликовати ментално здравље од менталних болести. На пример, особа има страх од јавног говора, да ли то значи да има озбиљан поремећај или је једноставно више емоционална од осталих? Ако се неко осећа тужно, да ли је то пролазно стање или симптом депресивног поремећаја?

Истраживачи и стручњаци за ментално здравље боре се са том дилемом стотинама година, а и данас је граница између нормалног и патолошког нејасна. То би могао бити један од разлога зашто се психологија и психијатрија прекривају контроверзама.

Грехови се деле на духовне и телесне. Телесни су пре свега неумереност у јелу и пићу и блуд док су духовни гордост, разврат, нечистота, завист, гнев, очајање, лењост , немарност, туга, страх а насупрот томе су врлине и врлински живот којим треба да живимо да бисмо били срећни, а срећан човек је човек који има мир са богом и са ближњима својим каже свештеник Величковић.

Зашто је ментално благостање важно?

Ментално благостање утиче на све области наших живота, укључујући физичко, емоционално, финансијско и духовно благостање. 

Физичко благостање

Да ли сте приметили колико је теже опоравити се од болести када се због неке стресне ситуације осећате лоше? Насупрот томе, када је наше ментално здравље добро, често се брже опорављамо од физичких болести и мање је вероватно да ће нам се стање погоршати или постати критично. Ова отпорност се приписује способности адекватним управљањем стресом, фрустрацијом и исцрпљеношћу, спречавајући да ови фактори додатно оптерете наше тело. На пример, неко ко се бори са хроничном болешћу попут дијабетеса може боље да се придржава свог плана лечења и одржава здравији начин живота ако има јако ментално здравље.

Емоционално благостање

Без менталног здравља не може бити емоционалног благостања. Здрав ум помаже у регулацији емоција, одржавању равнотеже и неговању позитивних односа. Размислите како јасан и фокусиран ум може помоћи да боље управљате сукобима са вољенима, што води ка јачим и здравијим односима. На пример, неко са добрим менталним здрављем може приступити несугласици са пријатељем мирно и рационално, покушавајући да разуме и реши проблем уместо да исти ескалира у сукоб.

Финансијска стабилност

Ментално здравље такође утиче на нашу финансијску стабилност. Размислите колико може бити тешко концентрисати се на посао када сте преоптерећени или анксиозни. Насупрот томе, неко са добрим менталним здрављем може остати фокусиран и продуктиван, што води до бољих радних резултата, напредовања у каријери и финансијама. 

Духовно благостање

Духовно благостање, или осећај сврхе и смисла у животу, уско је повезано са менталним здрављем. Када је ум јасан и уравнотежен, вероватније је да ћете се осећати повезани са нечим већим од себе, било кроз религију, природу или личне вредности. На пример, неко са добрим менталним здрављем може пронаћи утеху и сврху у волонтерском раду, осећајући се испуњено и повезано са својом заједницом.

Први корак ка излечењу сваког човека је спознаја самог себе, оно што нас одваја од Бога и од љубави према богу и својим ближњима, дакле оно што нам ствара немир тога требамо да се одрекнемо наглашава свештеник Величковић.

Лечење у српским манстирима у српској националној традицији, у зависности од духовног и физичког стања религиозне индивидуе, чести је облик тражења „спаса ” за многе болести и душевна стања, јер су манастири нудили надрационално веровање и колективни ритуал који је водио очишћења човека. Религија, односно цркве и манастири, овог пута нуде низ награда и казни у зависности од доброг или лошег понашања и врсте људских дела. Српска православна црква, као „домаћин и посредник ” између човека и Бога, тако је постала одређена одговарајућим конфесионалним сличностима. А често уз традиционалну конфесионалост ишло је и сујеверје „као начин прихватања света“ или „животни стил”, али и као израз и плод друштвене зависности у одређеној дефиницији времена.

Није тешко ако паднемо или посустанемо, тешко је ако се не подигнемо а устајемо на тај начин што се искрено покајемо и кроз све  Свете тајне које примамо у себе ,посебно наглашава свештеник Величковић. Када људи спознају где су погрешили они кроз цркву траже спасење и кроз Свете тајне се човек спашава. Најважније врлине којима се лечи ментално здравље људи јесу умереност, милостиња, молитва, коа и кроз телесну и духовну чистоту , човекољубље и поштовање вере и на тај начин се спашавамо закључује свештеник .

Лек је да човек постане свестан својих људских ограничења и да при сваком делу које предузима очекује и тражи Божију помоћ. Уместо да каже: „Тако и тако ћу учинити и постићи ћу то и то“, треба да каже: „Ако Бог да и срећа јуначка, учинићу то и то, и постићи ћу успех“. Тако почиње да увек оставља место за Бога у сваком свом делу и тада му Бог бива помоћник те постиже невероватне успехе. Тако, стичући искуство колико велике ствари може да оствари уз Божију помоћ, он постаје неустрашив, те се без много оклевања подухвата сваког задатка на који наиђе. Смирен човек за своје неуспехе не тражи кривицу у другима нити пак у околностима на које није могао да утиче. Уместо тога, он сву кривицу преузима на себе. Понеки у таквом резоновању виде потенцијалну опасност да се човек обесхрабри, али ништа није даље од истине него ли такав страх. Човек који тражи оправдања за своје неуспехе негде изван себе, било у другим људима било у околностима свог окружења, заправо уверава самога себе да је неуспех био неминован и да би се он у сваком случају догодио, ма шта да је предузео. То је веома песимистичан став и мало по мало такав начин размишљања човека одводи у депресију, у стање незадовољства и бесмисла. Уместо тога смирен човек прихватајући сопствену одговорност за неуспех долази до закључка да се неуспех могао и избећи, само да је у датој ситуацији боље одреаговао.