Сунчица Николић као противградни стрелац ради већ 35 година. Посао је, каже, ризичан, али ипак не одустаје од њега, због својих, али и усева својих комшија. За хуманост и предан рад добила је највише признање Града, награду 31. јануар.

Сунчица Николић има 59 година. Живи у Барелићу, удата је, мајка шесторо деце и бака дванаесторо унучади. Као противградни стрелац ради већ 35 година. Посао стрелца на противградим ракетама представља један од најзначајнијих, а често недовољно видљивих стубова система заштите и одбране људи, имовине и природних добара. То није само техничка дужност, већ чин велике одговорности, хуманости и пожртвовања у служби заједнице.

-То је доста захтеван посао, ради се, ту радиш 24 часа, у обавези си, мораш да будеш у приправности, кад ти је приправност не смеш да макнеш од куће нигде, и кад те позову мораш да идеш у станицу. Три пута дневно нас прозивају да провере да ли је све у реду, да ли си сигуран, тако да јако је захтеван, а није цењен посао, каже Сунчица Николић.

Најчешће у тешким временским условима, у тренуцима када су угрожени усеви, стамбени објекти, инфраструктура и привреда, одреагује брзо, одлучно и стручно. Својим ангажовањем допринела је директно очувању пољопривредих засада, воћњака, винограда и обрадивих површина, које представљају основ егзистенције великог броја домаћинства али и важан ресурс за развој целог Града. Посебну тежина њеном раду даје чињеница да се овај посао прати велики ризик, често у условима невремена, уз личну одговорност и уз минималну или симболичну накнаду. Питали смо је како изгледа један њен радни дан.

-Кренеш на противградну станицу, киша пљушти, грми, сева, мораш да идеш, отвараш, на пример напољу грми, а ти експлозив држиш у рукама, спремаш ракете, испаљујеш, зависи какав је облак, у току дана можеш и 10 ракета да испалиш, додаје Сунчица.

Сунчица се, поред тога, бави пољопривредом и домаћица је. Са породицом обрађује засад малина од 2 хектара, одговорно и успешно извршава задатке који су јој постављени као стрелцу. Захваљујући њеном преданом раду, многе породице задржавају своје приходе, док градски и сеоски простори остају заштићени од последица елементарних непогода. Упркос свим потешкоћама, одгајању шесторо деце са приходима само од пољопривреде, Сунчица о свом животу каже:

-Ја сам захвална на својој породици и супер ми је.

Због заслуга у области одбране и заштите грађана у случају елементарних непогода, као и очувању и заштити пољопривреде и имовине града Врања, Сунчици је додељено највише градско признање – 31. јануар.

Ова позитивна, вредна и посвећена жена могла би да послужи као пример млађим генерацијама, уз поруку да се богатство не огледа у новцу, већ у љубави, пожртвовању и функционалној и здравој породици.