Од објављивања јавног позива Историјског архива „31. јануар“ грађанима да фотографије, документа и друге артефакте значајне за прошлост Врања уступе за дигитализацију, ова институција је за око осам месеци прикупила око три хиљаде комада архивске грађе, рекао је гостујући у нашем програму архивски саветник Миша Стојчић.

Међу њима су махом породичне фотографије и позивнице за венчања и прославе, али и вредни документи попут оловних негатива за фотографије и дневници и писма из периода Првог светског рата.

Врањанци, махом они старији, радо су се одазвали позиву Историјског архива „31. јануар“ и од јула прошле године Одељење дигитализације има пуне руке посла, каже архивски саветник Миша Стојчић.

Највећи део те грађе чине фотографије из породичне заоставштине, занимљиве су и позивнице за венчања и породичне и друге прославе, што нам даје слику о друштвеном животу Врања из прошлих времена, указује наш саговорник.

– Доносе се и писма, као на пример писмо послато потпуковнику Милану Стаменковићу, који је, са Првим пешадијским пуком Књаза Милоша Великог прешао Албанију, био на Крфу, а затим је упућен на Солунски фронт.

Његов друг који је са њим прешао Албанију је, после опоравка на Крфу и Бизерти, завршио у Фулхаму у Енглеској и онда му одатле 1918. године пише писмо, које је данас изузетно вредно – наводи Стојчић.

Врањски Историјски архив је установио и Фонд Катарине и Ристе Симоновића, у којем се, захваљујући сарадњи са Томиславом Симоновићем, сином познатог хроничара Врања, налази врло значајна библиотечка и архивска грађа.

– Добили смо и један број фотографија које су начињене оним старим апаратом на барут, на којем се негатив белеежио на оловној плочи.

Тако да су ово оловне плоче, на којима су снимљени амам, сахат кула, Бора Станковић, др Димитрије Јовчић и споменик Бори Станковићу, снимљен дан пред откривање 1957. године, затим Харемлук и још доста занимљивих негатива на оловним плочама – открива наш саговорник.

Све што донесу грађани се дигитализује и враћа власницима, али неки од њих то што донесу уступају Историјском архиву на трајно чување.

Сусрети са грађанима који уступају делове своје приватне архиве увек су занимљиви, додаје Стојчић и разговори са њима су корисни.

– Дође човек, па се заприча о нечему што се десило, на пример како је учествовао у изградњи нечега, неке школе, исприча нам неке породичне и приче и онда га ми замолимо да ту причу снимимо, па нам остане аудио запис тих сећања и то је такође један вид архивске грађе – наводи Стојчић.

Добар део ове архивске грађе може се видети на интернет страницама Историјског архива „31. јануар“ на друштвеним мрежама, као и на веома популарној Фејсбук страници „Старо Врање“.