Српска православна црква и верници прослављају Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, празник за који се, после Божића, везује највише веровања и обичаја.
Ђурђевдан се слави 6. маја и овај празник се узима као граница између зиме и лета. Раније су тога дана хајдуци напуштали своја склоништа у којима су се скривали током зиме и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну хајдуковање. Зато у народу и постоји изрека „Ђурђевданак – хајдучки састанак.“
На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем да буду напредни као врбе, ките здравцем да буду здрави као здравац, копривом, да коприва опече болест и селеном да им душа мирише као селен.
Велики број Срба 6. маја, обележава Светог великомученика Ђорђа, Ђурђевдан, као крсну славу. По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији.
Због трагичних догађаја и проглашења три дана жалости у Србији, многи наши суграђани се питају да ли се данас обележава Ђурђевдан као крсна слава.
Крсна слава се слави у свим околностима, а неопходно је жито, свећа и славски колач.
