Влада Србије прогласила је суботу 2. новембар за Дан жалости због несреће која се десила на Железничкој станици у Новом Саду када се урушила бетонска надстрешница железничке зграде.

Дан жалости се проглашава после нарочито тешке несреће која за последицу има смрт, рањавање, или тешко оштећење здравља већег броја људи, или у случају смрти високог државног функционера, а може се прогласити и у случају смрти личности која је имала високе заслуге за земљу, као и поводом неког трагичног догађаја, кад Влада тако процени.

Одлуку о проглашењу и трајању дана жалости доноси Влада Републике Србије, а сам Дан жалости траје онолико дуго колико се одреди одлуком о проглашењу и трајању дана жалости, али не може трајати дуже од три дана.

Ако одлуком није другачије одређено, дан жалости отпочиње у 0.00 сати дана који је одређен за дан жалости, а завршава се у 24.00 сата дана који је одређен за последњи дан дана жалости.

Органи и организације, као и друга правна лица која истичу заставу, дужна су да у време дана жалости заставу Републике Србије спусте на половину јарбола, односно копља, уз одговарајуће осветљење ноћу.

Сваки послодавац дужан је да на дан жалости омогући запосленима да у исто време, минутом ћутања, одају пошту настрадалим људима у несрећи због које је дан жалости проглашен.

Радиодифузне организације за информисање јавности на територији Републике Србије, дужне су да у својим програмима, укључујући и емисије намењене иностранству, на дан проглашења дана жалости емитују одлуку о проглашењу дана жалости и о програму његовог обележавања коју доноси надлежни орган Републике Србије или тело које он одреди дужне су и да обавесте јавност о скуповима сећања које поводом дана жалости организују надлежни органи Републике Србије или тела која она одреде, као и да уместо уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују музику и емисије прикладне дану жалости.

Такође, морају да ускладе детаљну програмску шему у време дана жалости.

Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости своје листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања.

Када се ради о обележавању дана жалости у образовним установама, тај дан се обележава минутом ћутања на првом часу наставе, а програм наставе музичког образовања прилагођава се дану жалости.

У установама цултуре правило је да музеји, позоришта, биоскопи, организације које имају музичко-сценске програме, архиве и друге установе у области културе своје програме прилагоде дану жалости.

На спортским манифестацијама, у спортским халама, на стадионима и игралиштима обележава се спуштањем на пола јарбола или на пола копља заставе Србије и застава спортских клубова, а ако је реч о спортским сусретима међународног значаја онда и спуштањем застава међународних спортских организација на пола јарбола или на пола копља

Играчи, резервни играчи, тренери, судије и сви остали учесници спортске манифестације, као и присутни гледаоци (осим непокретних инвалида), дужни су да при одавању поште минутом ћутања устану и да достојанствено обележе одавање поште настрадалима у несрећи због које је проглашен дан жалости.

За време дана жалости је забрањено емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера на јавним местима.

Наџор над спровођењем овог закона обавља Министарство унутрашњих послова, кад је реч о државним органима и организацијама Србије, јавним установама и јавним предузећима чији је оснивач Република, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и другим правним и физичким лицима.

Наџор обављају и Министарство надлежно за област културе, али Републичка радиодифузна агенција, Министарство надлежно за област јавног информисања и Министарство надлежно за област просвете.

Када орган надлежан за наџор над спровођењем овог закона утврди да се органи и организације из члана 1. овог закона не придржавају утврђених обавеза у обележавању дана жалости, наложиће отклањање уочених недостатака и покренуће прекршајни поступак.

Одређене су и казне за оне који прекрше правила, па ће се тако новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казнити правно лице које на дан жалости не истакне заставу Републике Србије на пола јарбола, правно лице које не омогући запосленима да минутом ћутања одају пошту настрадалима, радиодифузна организација за информисање јавности која се не придржава одредаба закона, новинско-издавачка организација ако се не придржава одредаба закона, образовна установа ако не обележи дан жалости, установе у области културе ако не прилагоде свој програм дану жалости, спортска организација која организује спортску манифестацију по правилима, правна лица који се баве угоститељском, туристичком и сличном делатношћу ако се не придржавају одредбе закона.

Казне од 5.000 до 20.000 динара предвиђене су за одговорно лице у државном органу и организацији, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе, за прекршај Закона, док ће се новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казнити предузетник за кршење Закона.

Предвиђене су и казне за приватна лица на јавном месту и то од 2.000 до 10.000 динара, уколико се утврди да је намерно повредило обавезу обележавања дана жалости.