Српска православна црква данас обележава Лазареву суботу, у народу познату као Врбица. Овај празник долази уочи Цвети и посвећен је сећању на васкрсење четвородневног Лазара, док празник Цвети подсећа на свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где су га деца радосно дочекала и поздравила.
Према јеванђељском предању, васкрсење Лазара догодило се у Витанији и представља увод у највећи хришћански празник – Васкрс. Христос је, како се наводи, дошао у Витанију четири дана након Лазареве смрти, васкрсао га и извео из гроба, због чега се овај дан назива и Васкрсење Лазара Четвородневног. У хришћанству овај догађај симболизује победу живота над смрћу, па се на богослужењима помињу Христова страдања и Лазарево васкрсење као нада и потврда будућег васкрсења свих верника.
За овај празник везан је и обичај брања младих врбових гранчица, које се освештавају у цркви и деле верницима, по чему је дан и добио назив Врбица.
Посебно место данас имају деца, јер је, према Јеванђељу, Христос рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“. Због тога се најмлађи украшавају венчићима и звончићима, свечано се облаче, па је настала и изрека: „Удесио се као за Врбицу“.
У прошлости су по селима ишле лазарице и додоле, певајући и желећи домаћинствима благостање и срећу. Такође, на овај дан бере се цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у води преко ноћи, да би се укућани на Цвети умивали том водом. Лазарева субота се у неким домовима обележава и као крсна слава, уз посну трпезу, а избегавају се тежи послови.
У Врању се овај празник нарочито свечано прославља. Света литургија почела је у 8.30, а порта Саборног храма Свете Тројице, као и читав град, испуњени су децом са звончићима око врата и венчићима на глави.
