Високе температуре којима смо изложени дуже време, утичу неповољно на наш организам. Поред тога што морамо да се чувамо од врућине, треба да водимо рачуна и о томе шта и како једемо, како не би додатно угрозили своје здравље.

Летњи режим исхране веома је важан, јер тешка и висококалорична храна наш организам додатно оптерећује.

– Препоручује се да храна буде лаганија, у смислу салата, поврћа и нискомасног меса, као што су бело месо или риба.

Поред тога, треба водити рачуна и о уносу течности у организам, што значи да би требало да уносимо мало већу количину воде, незаслађених сокови и биљних чајева – поручује Недељковић.

Оброке не би требало прескакати, а ритам уношења хране треба прилагодити нашим дневним активностима.

– Потребно је имати три главна оброка у току дана и, у зависности од особе и њених навика и склоности, једну до две ужине са воћем или неким напицима.

С обзиром на то да су лети дани дужи, може се вечерати и мало касније, не баш јако касно, око поноћи, али до осам или девет сати увече, то је лети сасвим у реду – наводи наш саговорник.

Лето је и сезона стомачних инфекција и цревних вируса и бактерија, па се на чување и припрему хране треба обратити посебна пажња.

Намирнице животињског порекла, као што су месо или јаја, уколико се не припремају одмах, треба чувати у хладњаку, јер су лако подложне кварењу на високим температурама.

Али, током врелих летњих месеци треба водити рачуна и о чувању и конзумирању воћа и поврћа.

– Код намирнице биљног порекла може доћи до ферментације и кварења које могу довести до стомачних тегоба.

Могу да их нападну и инсекти који могу бити преносиоци различитих цревних обољења – упозорава Милош Недељковић.

Припремљена јела не би требало чувати дуже од два дана, нарочито ако садрже месо или јаја, јер може доћи до кварења, без обзира од којих намирница су сачињена, додаје наш саговорник.