У оквиру Европске недеље мобилности, у сали Позоришта „Бора Станковић“, Агенција за безбедност саобраћаја је одржала презентацију под називом “Мобилност за све – особе са инвалидитетом као учесници у саобраћају“.
Током презентације је истакнуто да је мобилност једно од основних људских права и да је веома важна доступност саобраћаја за особе са инвалидитетом.
Презентација “Мобилност за све – особе са инвалидитетом као учесници у саобраћају“ је организована како би се грађани упознали са начинима функционисања, потребама и са проблемима са којима се особе са неким видом инвалидитета суочавају у свакодневном животу.
Иако се у Врању годинама назад ради на бољој мобилности и већој приступачности за особе за инвалидитетом, ситуација још увек није задовољавајућа, поготово за особе у инвалидским колицима, кажу наши саговорници.
– Требало би да на свакој „зебри“, са једне и друге стране, буду оборени ивичњаци.
Нажалост, на пример, код горње Аутобуске станице, не можемо да приолазимо, већ морамо да обилазимо до кружног тока.
Ту је проблем, не само за нас, већ и за жене са малом децом у колицима – каже Срђан Келенко Трајковић.
Поред кретања градским улицама, особе са инвалидитетом имају и проблем приступачности зградама у којима се налазе поједине важне институције.
– У Трезору, односно згради Пореске управе не постоји лифт и ми не можемо да уплатимо ни једну уплатницу.
Ја идем и молим људе да ми уплате за телефон, воду или струју, јер је сад све ту пребачено.
Хвала богу, стражари нам помажу када треба да извршимо уплату. Ево, сада реновирају то и могли би да направе лифт.
Такође, не можемо да уђемо у Библиотеку, она је на спрату и за нас није приступачна – указује Трајковић.
Много је рада потребно да се особама са инвалидитетом омогући основна мобилност, али није све у инфраструктури, истиче Милан Срдић из Агенције за безбедност саобраћаја
– Код физичких баријера, увек ће неко помоћи, да пређемо степеник или два и то се реши за пар секунди или минута.
Али, већи проблем су неке психичке баријере које се вуку одавно уназад.
Да би се оне савладале, потребно је много рада и времена, да би се људи вратили у колосек, да би прихватили неко новонастало стање и друштвено се активирали – указује Милан Срдић из Агенције за безбедност саобраћаја.
Међу тим менталним препрекама, многе се тичу навика и менталитета грађана, истиче Срдић.
– Много пута сам говорио о паркинг местима за особе са инвалидитетом.
То је нешто што је банално, што не кошта ништа, већ је само ствар саобраћајне културе и поштовања особа са инвалидитетом.
Да се не паркира на местима за особе са инвалидитетом и тиме се њима омогући да могу нормално да функционишу и обављају основне животне активности – истиче Милан Срдић.
