Недавно је одржан састанак са представницима КФВ банке, као и представницима општина из Пчињског округа на тему динамике реализације пројекта “Одрживо управљање чврстим отпадом као допринос циркуларној економији”. Како се чуло на састанку, локална самоуправа испунила је своје активности проистекле из пројекта, и спремна дочекује евентуално нове обавезе како би цео процес био реализован у складу са нормативима. “Пројекат ће бити реализован кроз три фазе, а прва фаза радова почеће до краја године,“ најавио је градоначелник Врања, др Слободан Миленковић.
Представници КФВ банке, преко које се реализује пројекат „Одрживо управљање чврстим отпадом као допринос циркуларној економији”, као резултат потписаног уговора између немачке Владе и Владе Републике Србије, боравили су у Врању, где је одржан састанак на ову тему. Дефинисани су наредни кораци и фазе реализације овог пројекта.
До сада је преко немачке развојне банке град Врање реализовао низ пројеката који се тичу комуналне инфраструктуре, попут изградње Фабрике за пречишћавање отпадних вода, увођења водоводне мреже и замене дела азбестних цеви, изградње колектора за Фабрику за пречишћавање отпадних вода, изградње дела паралелног цевовода од Бране Првонек до Фабрике за прераду пијаће воде.
-Завршетком овог пројекта Регионалне депоније за управљање чврстим отпадом ми ћемо заокружити две трећине оних капиталних пројеката, или највећи део оних пројеката који се тичу уређења комуналне инфраструктуре. Тиме се ми издвајамо од осталих локалних самоуправа, јер ћемо заиста на тај начин унапредити квалитет живота наших суграђана, са једне стране, а са друге побољшати животну средину и смањити све оне негативне ефекте управљања чврстим отпадом. Заиста као град можемо рећи да се по том основу издвајамо од осталих локалних самоуправа, каже градоначелник Врања, др Слободан Миленковић.
У процесу имплементације пројекта локална самоуправа испунила је своје активности, истакао је градоначелник. До краја године кренуће и радови на изградњи депоније.
-Сама депонија кроз плански документ се протеже скоро на 66 хектара и само извођење и изградња проширене регионалне депоније биће извођена кроз три фазе. Очекује се да прва фаза буде почета до краја ове године. Планира се стварање прве те ћелије, или касете, на 3, 7 хектара и укупан век трајања за саму депонију предвиђа се на 35 година. На том састанку се радила процена која општина је докле стигла и ми смо известили представнике КФВ банке да сада, након формирања Владе, је неопходно да Министарство грађевине у наредном периоду да сагласност на оно што је консултант припремио, за кретање у тендерску процедуру за извођење радова. Очекује се почетак радова до краја године, вредност прве фазе је 12, 5 милиона евра, од тога скоро 9, 5 милиона су бесповратна средства, а остатак је у виду зајма, које ће наше комунално предузеће у наредном периоду враћати у јасно дефинисаним ратама, додаје градоначелник.
Прва фаза подразумева изградњу прве касете или ћелије, затим изградњу постројења за сортирање, постројења за третман процедних вода, сакупљање и третман депонијског гаса, постројење за компостирање зеленог отпада, погонску зграду, инфраструктуру, приступне путеве, водоснабдевање, снабдевање електричном енергијом, ограду унутар ограђеног подручја.
У фази два акценат се измешта са саме депоније и фокусира на локалне општине и саме грађане, док ће фаза три бити фокусирана на механичко-биолошки третман отпада, чиме се даје допринос циркуларној економији.
Један од кључних проблема које треба решити је измештање далековода. Што се тиче експропријације земљишта средства су опредељена из републичког буџета.
Када је реч о комуналном уређењу следећи приоритет је замена азбестних цеви у граду, с обзиром да се на неким деоницама јављају губици воде и до 50 посто. Кренуло се са израдом пројектно-техничке документације, а вредност исте је око 20 милиона динара. Очекује се подршка државе за решавање овог питања, а са Министарством за јавна улагања већ је потписан уговор о реконструкцији водоводне мреже у дужини од 13, 6 километара са увођењем “скада система“ који балансира притисак у мрежи. Укупно је на територији града преостало око 140 километара азбестних цеви које треба заменити и то ће бити приоритет у наредном периоду.
